Марцишор за дочек пролећа

Панчево – Марцишор почиње првог дана марта, а обичај налаже да се дарује амајлија истог имена – мали предмет закачен за црвено-белу трачицу – шнур, и тако носи читавог месеца. У различитим срединама постоје многе варијанте ове традиције, али им је заједничко да оглашавају долазак пролећа, док је веровање да ће његово свечано обележавање донети успех и здравље читаве године, посебно деци.

Тога се држе широм Војводине, те се празник који припада култури Румуна обележава различитим манифестацијама, а у њеном јужном делу та традиција је жива у селима Владимировац, Уздин и Мраморак. За дочек и слављење најлепшег годишњег доба, у осмолеткама најјужнијег дела Баната читавог фебруара припремали су се да обичајно дочекају пролеће, па је било и радно и весело.

– Углавном су ђаци од првог до четвртог разреда, организовани у више мешовитих група, обрађивали једну песму у духу овог празника и тематски блиску деци, правили честитке и плели марцишор од црвене вунице, симбола зиме, и беле за пролеће, два годишња доба која се сусрећу. Посебна пажња посвећује се изради детаља, накита од хлађеног порцелана, симбола среће, као што су детелина с четири листа, срце, потковица, лептир и висибаба. Овај празник је прилика за лепо дружење, али повезивање, неговање поштовања, толеранције и подсећање на богату културну баштину Румуна – каже за „Политику” учитељица Мариника Пурић, професорка разредне наставе у мраморачкој осмолетки „Сава Максимовић”.

Празник Марцишор обележава се и широм Румуније, где истоимену амајлију носе само жене, а сличан обичај присутан је и у Молдавији, Северној Македонији под именом Мартинка, док се у Бугарској ова амајлија зове „мартеница”. Марцишор, чији назив је деминутив румунске речи за месец март, симбол је плодности и пре свега новог живота. Неки етнолози истичу његово римско порекло, када се славио као званичан почетак нове године, док је сам месец добио име у част бога Марса, не само бога рата већ и бога пољопривреде и буђења вегетације. Ова двојност управо је забележена у бојама амајлије марцишора, па бела значи и мир, а црвена рат. Други пак подржавају теорију да је то стара традиција Дачана, који су оставили мноштво трагова на овом терену, а који су такође првог дана марта, обиљем свечаности, славили долазак нове године.

У прошлости су се амајлије носиле од 1. марта до појаве првих цветова на дрвећу, а онда би се качиле о гране процветалих стабала. Старији мештани овог краја памте да је некада обичај био да се црвено-белим трачицама ките и капије, прозори, рогови стоке и штале, ради заштите од злих духова, али и призивања регенеративне снаге природе. Ова традиција, за коју наука тврди да је стара око 8.000 година, од 2012. уврштена је и на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.