Макрон жели да рашири нуклеарни кишобран над Европом

Биће то важан тренутак, вероватно ће доћи до значајних промена, писали су бројни француски медији позивајући се на речи наводних блиских сарадника шефа Јелисејске палате Емануела Макрона, уочи његовог данашњег обраћања из базе „Ил Лонг” у Бретањи, где су стациониране четири нуклеарне подморнице с балистичким ракетама. Како је рат у Украјини ушао у пету годину, док расту сумње у поузданост америчког председника Доналда Трампа као савезника, Европљани ће пажљиво пратити докле ће Макрон отићи у том говору – обично церемонијалном ажурирању атомске доктрине Париза која се одржава једном у мандату. Пре шест година, Макрон је већ померио границе када је предложио „стратешки дијалог” о улози француског нуклеарног одвраћања у колективној безбедности Старог континента, укључујући и заједничке вежбе. Иако су његове речи тада удариле о зид тише, ситуација се у међувремену променила. Немачки канцелар Фридрих Мерц је на овогодишњој Безбедносној конференцији у Минхену поменуо „поверљиве разговоре” које је водио са Макроном о европском нуклеарном одвраћању, што је француски председник потврдио.

Много је нагађања о томе како би та сарадња могла да изгледа, од учешће европских земаља у вежби „Покер”, која симулира нуклеарни напад, до повећања броја француских нуклеарних бојевих глава и њиховог распоређивања. Али, наводно, један принцип остаје сигуран: само француски председник може да нареди нуклеарни удар, поручио је један званичник Јелисејске палате. Према томе, могла би се направити паралела са улогом Вашингтона унутар Северноатлантске алијансе. Оно што се назива америчким „нуклеарним кишобраном” подразумева стационирање оружја САД у пет земаља НАТО-а. У случају нуклеарног сукоба оно може бити стављено на располагање земљама домаћинима, али само ако Бела кућа то одобри.

Иако је Макрон раније наглашавао да додатно покривање континента француским кишобраном може бити компатибилно, а не конкурентно НАТО-у, постоје и сумње да то може изазвати бес са друге стране Атлантика.

„За Европу, ако заиста желите да идете сами морате развити сопствену атомску способност. То кошта милијарде и милијарде евра. Изгубили бисте крајњу гаранцију наше слободе, а то је Америка. Срећно”, изјавио је у јануару генерални секретар НАТО-а Марк Руте пред Европским парламентом.

Његово упозорење није само питање трансатлантске лојалности, већ просте рачунице. У нуклеарном окружењу нема добрих опција, већ само мање лоших, наводи се у студији Универзитета у Сент Галену под називом „Процена европских нуклеарних опција”. Извештај сугерише да најбоља одбрана и даље почива под окриљем Вашингтона, који располаже са 3.700 бојевих глава. Насупрот томе, француски арсенал од 300 њих не може да парира Русији.

Досадашњи став Париза, наследство теорије „неприхватљивих штета”, коју је развијао Шарл де Гол 60-их година прошлог века, ослања се на релативно мали арсенал, али који може да нанесе толико велике губитке противницима како би се одвратио напад. У хипотетичком сценарију рата из Париза и Москве, француске атомске бомбе су довољне да униште десетине највећих руских градова и паралишу њену индустрију. Али, с друге стране, Русија, иако враћена у камено доба, могла би да сравни целу Француску и да јој притом остане још неколико хиљада бојевих глава. Стога, Андре Леблан, француски стручњак за националну безбедност са Института „Монтењ”, поставља питања: да ли би Французи прихватили престанак постојања ако би, на пример, витални интереси Пољске били угрожени? Према томе, америчка гаранција путем НАТО-а остаје најкредибилнија и најизводљивија опција за Европу.

Стари континент у страху од новог станара Јелисејске палате

Кључно је да нуклеарни говор француског председника Емануела Макрона долази само 14 месеци пре него што ће напустити функцију.

„Морамо разумети колико је одржива посвећеност Париза”, нагласио је један европски званичник за одбрану. Све очи упрте су у Национално окупљање (РН). Лидери те крајње десне странке отворено су говорили против Макроновог нуклеарног дијалога са европским савезницима. Партија је интерно подељена по питању односа према Русији и залаже се за излазак из интегрисане командне структуре НАТО-а. Заштитно лице РН-а Марин ле Пен наглашавала је да „нуклеарна сила припада Французима”, док председник партије Жордан Бардела, тренутно фаворит за председника после Макрона, заузео је отворенији тон, истичући да се одбрана француских интереса „не завршава на границама”. Ипак, није подржао Макронову иницијативу о нуклеарном кишобрану. Могућност победе Националног окупљања следеће године ствара „проблем кредибилитета за француску понуду”, признао је један европски дипломата. Неке европске престонице, као и поједини званичници ЕУ у Бриселу, већ узимају то у обзир. Посебно у Немачкој, где поједини званичници и посланици већ полазе од претпоставке да ће наредни француски председник бити Ле Пенова или Бардела, рекло је више француских и европских званичника за „Политико”.