Makron želi da raširi nuklearni kišobran nad Evropom

Biće to važan trenutak, verovatno će doći do značajnih promena, pisali su brojni francuski mediji pozivajući se na reči navodnih bliskih saradnika šefa Jelisejske palate Emanuela Makrona, uoči njegovog današnjeg obraćanja iz baze „Il Long” u Bretanji, gde su stacionirane četiri nuklearne podmornice s balističkim raketama. Kako je rat u Ukrajini ušao u petu godinu, dok rastu sumnje u pouzdanost američkog predsednika Donalda Trampa kao saveznika, Evropljani će pažljivo pratiti dokle će Makron otići u tom govoru – obično ceremonijalnom ažuriranju atomske doktrine Pariza koja se održava jednom u mandatu. Pre šest godina, Makron je već pomerio granice kada je predložio „strateški dijalog” o ulozi francuskog nuklearnog odvraćanja u kolektivnoj bezbednosti Starog kontinenta, uključujući i zajedničke vežbe. Iako su njegove reči tada udarile o zid tiše, situacija se u međuvremenu promenila. Nemački kancelar Fridrih Merc je na ovogodišnjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu pomenuo „poverljive razgovore” koje je vodio sa Makronom o evropskom nuklearnom odvraćanju, što je francuski predsednik potvrdio.

Mnogo je nagađanja o tome kako bi ta saradnja mogla da izgleda, od učešće evropskih zemalja u vežbi „Poker”, koja simulira nuklearni napad, do povećanja broja francuskih nuklearnih bojevih glava i njihovog raspoređivanja. Ali, navodno, jedan princip ostaje siguran: samo francuski predsednik može da naredi nuklearni udar, poručio je jedan zvaničnik Jelisejske palate. Prema tome, mogla bi se napraviti paralela sa ulogom Vašingtona unutar Severnoatlantske alijanse. Ono što se naziva američkim „nuklearnim kišobranom” podrazumeva stacioniranje oružja SAD u pet zemalja NATO-a. U slučaju nuklearnog sukoba ono može biti stavljeno na raspolaganje zemljama domaćinima, ali samo ako Bela kuća to odobri.

Iako je Makron ranije naglašavao da dodatno pokrivanje kontinenta francuskim kišobranom može biti kompatibilno, a ne konkurentno NATO-u, postoje i sumnje da to može izazvati bes sa druge strane Atlantika.

„Za Evropu, ako zaista želite da idete sami morate razviti sopstvenu atomsku sposobnost. To košta milijarde i milijarde evra. Izgubili biste krajnju garanciju naše slobode, a to je Amerika. Srećno”, izjavio je u januaru generalni sekretar NATO-a Mark Rute pred Evropskim parlamentom.

Njegovo upozorenje nije samo pitanje transatlantske lojalnosti, već proste računice. U nuklearnom okruženju nema dobrih opcija, već samo manje loših, navodi se u studiji Univerziteta u Sent Galenu pod nazivom „Procena evropskih nuklearnih opcija”. Izveštaj sugeriše da najbolja odbrana i dalje počiva pod okriljem Vašingtona, koji raspolaže sa 3.700 bojevih glava. Nasuprot tome, francuski arsenal od 300 njih ne može da parira Rusiji.

Dosadašnji stav Pariza, nasledstvo teorije „neprihvatljivih šteta”, koju je razvijao Šarl de Gol 60-ih godina prošlog veka, oslanja se na relativno mali arsenal, ali koji može da nanese toliko velike gubitke protivnicima kako bi se odvratio napad. U hipotetičkom scenariju rata iz Pariza i Moskve, francuske atomske bombe su dovoljne da unište desetine najvećih ruskih gradova i parališu njenu industriju. Ali, s druge strane, Rusija, iako vraćena u kameno doba, mogla bi da sravni celu Francusku i da joj pritom ostane još nekoliko hiljada bojevih glava. Stoga, Andre Leblan, francuski stručnjak za nacionalnu bezbednost sa Instituta „Montenj”, postavlja pitanja: da li bi Francuzi prihvatili prestanak postojanja ako bi, na primer, vitalni interesi Poljske bili ugroženi? Prema tome, američka garancija putem NATO-a ostaje najkredibilnija i najizvodljivija opcija za Evropu.

Stari kontinent u strahu od novog stanara Jelisejske palate

Ključno je da nuklearni govor francuskog predsednika Emanuela Makrona dolazi samo 14 meseci pre nego što će napustiti funkciju.

„Moramo razumeti koliko je održiva posvećenost Pariza”, naglasio je jedan evropski zvaničnik za odbranu. Sve oči uprte su u Nacionalno okupljanje (RN). Lideri te krajnje desne stranke otvoreno su govorili protiv Makronovog nuklearnog dijaloga sa evropskim saveznicima. Partija je interno podeljena po pitanju odnosa prema Rusiji i zalaže se za izlazak iz integrisane komandne strukture NATO-a. Zaštitno lice RN-a Marin le Pen naglašavala je da „nuklearna sila pripada Francuzima”, dok predsednik partije Žordan Bardela, trenutno favorit za predsednika posle Makrona, zauzeo je otvoreniji ton, ističući da se odbrana francuskih interesa „ne završava na granicama”. Ipak, nije podržao Makronovu inicijativu o nuklearnom kišobranu. Mogućnost pobede Nacionalnog okupljanja sledeće godine stvara „problem kredibiliteta za francusku ponudu”, priznao je jedan evropski diplomata. Neke evropske prestonice, kao i pojedini zvaničnici EU u Briselu, već uzimaju to u obzir. Posebno u Nemačkoj, gde pojedini zvaničnici i poslanici već polaze od pretpostavke da će naredni francuski predsednik biti Le Penova ili Bardela, reklo je više francuskih i evropskih zvaničnika za „Politiko”.