Гребенац живи за фашанке

Гребенац – Када се броје последњи дани фебруара, широм Војводине народ се спрема за маскирне покладне игре – фашанке, па је тако било и на северу јужног Баната – у Грбенцу.

Тачније у данима који претходе Васкрсу, обичај је да се из старих шкриња ваде традиционалне ношње, а са новим временима и обичајима, месецима праве весели, али и „страшни” костими. Неизоставни додатак прерушавању којим се у ове дане традиционално терају „зле силе”, јесу маске – духовите, понекад и мало заједљиве, али увек актуелне у поворци „алегоријских колица”, која је дефиловала од платоа испред основне школе „Михаил Садовеану”, кроз село па до центра.

А тамо су своју игру већ играли колушари. То су младићи и дечаци, обучени у свечану румунску народну ношњу и на листовима омотаним црним гајтанима са неколико прапораца. Они певају мелодичне колушарске песме чији звук треба да „уплаши и растера зле силе”, а да су претходно обишли куће у селу и то чине од изласка до заласка сунаца. У свакој авлији, обичај је да их домаћини почасте и послуже пићем и обавезно дарују кокошијим јајетом као симболом сваког напретка и плодности.

Овдашњи живаљ је пре неколико деценија своје фашанке оживео, враћајући у календар догађаја и старе паганске обичаје у вези са крајем зиме и доласком пролећа. На том послу, у погону су сви мештани, старо и младо, школарци и омладина, док месна заједница координира, општина Бела Црква и Национални савет румунске националне мањине дају подршку, а туристичка организација је ту да догађај огласи. У селу кажу да им је јако важно да сачувају традицију фашанки, за коју се овде верује да је стара и преко три века, па су Гребенчани поносни што тај обичај успевају да однегују, па и пренесу на подмладак.

„Гребенац живи за Фашанке. Овај догађај много значи, пре свега за омладину, али и остали мештани током читаве године жељно ишчекују ове дане. Јако смо срећни и задовољни што успевамо да одржимо живима нашу културу и традицију, а није лако, јер је много посла све ово осмислити и реализовати. Једино што се с годинама теме мењају, па се мало губе оне традиционалне, односно, све су модерније”, примећује Ануца Долинга, мештанка Гребенца, села Беле Цркве, где народ говори на три равноправна језика – румунском, мађарском и чешком који је, јединствено у нашој земљи, у овој општини у службеној употреби.

Фашанке трају данима, много је различитих програма, па су све више „зимска варијанта” белоцркванског карневала, која се завршава великим балом. Манифестација је одавно превазишла локални значај, те је годинама пратио и међународни симпозијум „Фашанке – карневал код нас и преко границе”, у ком су учествовале и школе из комшијске Румуније.

Увек овде буде и изложби рукотворина и ношњи карактеристичних за Румуне овог краја, ревија фолклорних игара и мелоса, а све то прате професори и студенти етнологије и посленици етно­туризма, па је посета фашанкама у Гребенцу из године у годину све масовнија.