Србија тражи концесиону гаранцију

Влада Србије покренула је поступак за наплату 10 милиона евра гаранције, јер конзорцијум аустријских грађевинских фирми „Алпине мејредер-Пор” до 31. децембра прошле године није успео да затвори финансијску конструкцију и започне концесиону изградњу аутопута Хоргош–Пожега.

Налог за наплату гаранције дат је у последњем тренутку, у петак, јер је према сазнањима „Политике”, сума од десет милиона евра, на рачуну Банке Аустрија, била расположива до 31. јануара.

Првобитна банкарска гаранција истекла је 30. априла прошле године и тада је замењена новом, с роком важења до прошле суботе.

Иван Маричић, директор Трезора Министарства финансија, јуче нам је потврдио да је влада упутила захтев Банци Аустрија за наплату гаранције, али трансакција још није извршена. Он није могао да прецизира када ће на рачун државе Србије стићи новац, јер Трезор још није имао такво искуство.

У Уникредит банци, у Србији, која је у власништву Банке Аустрија, нису хтели да говоре о наведеној трансакцији јер је то пословна тајна. Објаснили су нам само да новац може бити преусмерен директно из Аустрије, али није искључена ни могућност трансфера преко Уникредит банке у Београду.

Наплата гаранције била је и очекивана јер Влада Србије и концесионари нису успели да се договоре о споразумном раскиду уговора. Аустријанци су на име трошкова тражили пет милиона евра, уложених у трасирање саобраћајнице, геодетска снимања и део експропријације, а наша држава је била спремна да призна трошкове које је проценила на 640.000 евра. „Алпина” и „Пор” на то нису пристали, већ су запретили арбитражом у Паризу, због чега је у Влади Србије превагнуло мишљење да више нема места за договор и да је наплата гаранције логично решење. Јер, концесионари нису испунили уговорене обавезе, односно обезбедили новац и започели градњу аутопута.

Упркос свему, влада је и даље заинтересована за откуп пројектне документације јер јој је у интересу да изградња северног крака Коридора 10 почне што пре.Али, „Пор” је недавно упозорио да га таква могућност не занима и поновио да ће покренути арбитражу уколико се до половине фебруара не постигне договор о одштети и споразумном раскиду концесије.

Поводом налога за наплату гаранције, у београдском представништву „Пора” нису имали коментар, уз ограду да сачекамо званично саопштење конзорцијума.

Концесионим уговором за аутопут Хоргош–Пожега била је предвиђена изградња леве траке аутопута од Хоргоша до Новог Сада, дуге 106 километара, одржавање 68 километара аутопута од Новог Сада до Београда, као и пројектовање и изградња аутопута од Београда до Пожега, дужине 148 километара. Пројекат је процењен на око 1,5 милијарди евра.

Реализација пројекта није ни започета јер концесионари нису успели да обезбеде средства. Финансијска конструкција није затворена до првобитно договореног 31. марта прошле године, због чега је тај рок продужен до 31. децембра. Ни тај датум није испоштован јер је изостала подршка главног финансијера – Дојче банке. Како се незванично могло чути, банкари нису желели да подрже изградњу аутопута јер он нема међународни значај, док су се у јавности правдали светском финансијском кризом и уговором који није био прилагођен њиховим стандардима. Тражили су измену уговора, на шта Влада Србије није пристала.

М. Авакумовић - М. Лакић

-------------------------------------------------

Иста путарина за домаће и стране камионе

Влада Србије ће на наредној седници донети одлуку о изједначавању путарина за домаће и иностране камионе. Путарине за стране камионе биће снижене и изједначене са важећим за домаће камионџије, изјавио је јуче Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

Према његовим речима, изједначавање наведених путарина решиће проблем због којег од 1. фебруара српски камиони не могу да уђу у Грчку, нити да изађу из те земље. Због одбијања грчке владе да изда билатералне дозволе за ову годину, од недеље је блокирано 150 наших камиона на граничним прелазима у тој земљи.

– Председник Владе Србије, министар финансија, потпредседник владе Млађан Динкић и ја смо управо постигли договор да се изједначи цена путарина за домаћа и страна возила, што грчке власти траже још од 2002. године – истакао је Мркоњић и додао да спора око дозвола „од данас више неће бити”.

Проблем је настао због тога што наша држава већ годинама одлаже изједначавање путарина за домаћа и страна возила. Путарина је скупља за страна возила, па тако према важећем ценовнику, пролазак аутопутем од Београда до Ниша за домаћи камион стаје 2.190 динара, а за страни 39 евра, односно 3.694 динара.Возач шлепера који је регистрован у Србији за ту услугу мора да издвоји 4.390 динара,а странци 77 евра, или 7.293 динара.

Иначе, блокада грчких граничних прелаза уследила је као одговор владе у Атини на захтев њихових шпедитера.

М. Лакић