Srbija traži koncesionu garanciju

Vlada Srbije pokrenula je postupak za naplatu 10 miliona evra garancije, jer konzorcijum austrijskih građevinskih firmi „Alpine mejreder-Por” do 31. decembra prošle godine nije uspeo da zatvori finansijsku konstrukciju i započne koncesionu izgradnju autoputa Horgoš–Požega.

Nalog za naplatu garancije dat je u poslednjem trenutku, u petak, jer je prema saznanjima „Politike”, suma od deset miliona evra, na računu Banke Austrija, bila raspoloživa do 31. januara.

Prvobitna bankarska garancija istekla je 30. aprila prošle godine i tada je zamenjena novom, s rokom važenja do prošle subote.

Ivan Maričić, direktor Trezora Ministarstva finansija, juče nam je potvrdio da je vlada uputila zahtev Banci Austrija za naplatu garancije, ali transakcija još nije izvršena. On nije mogao da precizira kada će na račun države Srbije stići novac, jer Trezor još nije imao takvo iskustvo.

U Unikredit banci, u Srbiji, koja je u vlasništvu Banke Austrija, nisu hteli da govore o navedenoj transakciji jer je to poslovna tajna. Objasnili su nam samo da novac može biti preusmeren direktno iz Austrije, ali nije isključena ni mogućnost transfera preko Unikredit banke u Beogradu.

Naplata garancije bila je i očekivana jer Vlada Srbije i koncesionari nisu uspeli da se dogovore o sporazumnom raskidu ugovora. Austrijanci su na ime troškova tražili pet miliona evra, uloženih u trasiranje saobraćajnice, geodetska snimanja i deo eksproprijacije, a naša država je bila spremna da prizna troškove koje je procenila na 640.000 evra. „Alpina” i „Por” na to nisu pristali, već su zapretili arbitražom u Parizu, zbog čega je u Vladi Srbije prevagnulo mišljenje da više nema mesta za dogovor i da je naplata garancije logično rešenje. Jer, koncesionari nisu ispunili ugovorene obaveze, odnosno obezbedili novac i započeli gradnju autoputa.

Uprkos svemu, vlada je i dalje zainteresovana za otkup projektne dokumentacije jer joj je u interesu da izgradnja severnog kraka Koridora 10 počne što pre.Ali, „Por” je nedavno upozorio da ga takva mogućnost ne zanima i ponovio da će pokrenuti arbitražu ukoliko se do polovine februara ne postigne dogovor o odšteti i sporazumnom raskidu koncesije.

Povodom naloga za naplatu garancije, u beogradskom predstavništvu „Pora” nisu imali komentar, uz ogradu da sačekamo zvanično saopštenje konzorcijuma.

Koncesionim ugovorom za autoput Horgoš–Požega bila je predviđena izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada, duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, kao i projektovanje i izgradnja autoputa od Beograda do Požega, dužine 148 kilometara. Projekat je procenjen na oko 1,5 milijardi evra.

Realizacija projekta nije ni započeta jer koncesionari nisu uspeli da obezbede sredstva. Finansijska konstrukcija nije zatvorena do prvobitno dogovorenog 31. marta prošle godine, zbog čega je taj rok produžen do 31. decembra. Ni taj datum nije ispoštovan jer je izostala podrška glavnog finansijera – Dojče banke. Kako se nezvanično moglo čuti, bankari nisu želeli da podrže izgradnju autoputa jer on nema međunarodni značaj, dok su se u javnosti pravdali svetskom finansijskom krizom i ugovorom koji nije bio prilagođen njihovim standardima. Tražili su izmenu ugovora, na šta Vlada Srbije nije pristala.

M. Avakumović - M. Lakić

-------------------------------------------------

Ista putarina za domaće i strane kamione

Vlada Srbije će na narednoj sednici doneti odluku o izjednačavanju putarina za domaće i inostrane kamione. Putarine za strane kamione biće snižene i izjednačene sa važećim za domaće kamiondžije, izjavio je juče Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, izjednačavanje navedenih putarina rešiće problem zbog kojeg od 1. februara srpski kamioni ne mogu da uđu u Grčku, niti da izađu iz te zemlje. Zbog odbijanja grčke vlade da izda bilateralne dozvole za ovu godinu, od nedelje je blokirano 150 naših kamiona na graničnim prelazima u toj zemlji.

– Predsednik Vlade Srbije, ministar finansija, potpredsednik vlade Mlađan Dinkić i ja smo upravo postigli dogovor da se izjednači cena putarina za domaća i strana vozila, što grčke vlasti traže još od 2002. godine – istakao je Mrkonjić i dodao da spora oko dozvola „od danas više neće biti”.

Problem je nastao zbog toga što naša država već godinama odlaže izjednačavanje putarina za domaća i strana vozila. Putarina je skuplja za strana vozila, pa tako prema važećem cenovniku, prolazak autoputem od Beograda do Niša za domaći kamion staje 2.190 dinara, a za strani 39 evra, odnosno 3.694 dinara.Vozač šlepera koji je registrovan u Srbiji za tu uslugu mora da izdvoji 4.390 dinara,a stranci 77 evra, ili 7.293 dinara.

Inače, blokada grčkih graničnih prelaza usledila je kao odgovor vlade u Atini na zahtev njihovih špeditera.

M. Lakić