Киселина била непрописно ускладиштена

Резервоар из којег је прошле недеље у Београдској индустрији пива исцурила непозната количина хлороводоничне киселина није имао танквану (специјалну посуду која је требало да прихвати опасну течност) утврдили су инспектори Министарства животне средине и просторног планирања.

– Сваки резервоар у који се складиште опасне материје мора да има овај суд који спречава изливање тако да оне не угрозе здравље људи и животну средину – објашњава Драгана Босиљчић, начелница одељења за поступање у удесима Министарства животне средине и просторног планирања.

Обавеза БИП-а била је да обезбеди адекватно чување хемикалије. Очигледно, то нису урадили и против овог предузећа ће, како је најавила Босиљчићева, бити поднета кривична и пријава за привредни преступ.

Казне се крећу од 150.000 динара до 3.000.000, а предлог новог закона који је у скупштинској процедури, предвиђа да минимална новчана санкција за привредни преступ буде 1.500.000 динара.

Лабораторијски резултати који су јуче стигли показали су да је у отпадним водама било хлороводоничне киселине, док аерозагађење није детектовано.

– И у узорцима земље налази се сона киселина али она, срећом, не продире дубоко јер се после пола метра неутралише – објаснио је Милан Милутиновић, начелник мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно здравље.

Ова еколошка хаварија алармирала је и градску еколошку инспекцију чија надлежност није да обавља инспекцијски надзор али су јуче започели појачану акцију обиласка предузећа која рукују са опасним материјама. У градском секретаријату за заштиту животне средине нису могли да прецизирају колико опасних материја се налази на територији града зато што се, како кажу, њихова количина и врста стално мења.

– Проверићемо да ли се фабрике налазе на досадашњим адресама јер се многе затварају, а нове отварају. Променљива је и количина опасних материја у њиховим постројењима. Наш посао је да ажурирамо досадашњу базу података – коментарише Татјана Живковић, помоћница секретара за заштиту животне средине.

Још нико у БИП-у не може да потврди колико се тачно ове опасне течности излило. Драган Јовановић, директор производње БИП-а непосредно после несреће је тврдио да се излило највише две тоне соне киселине, док је прошлог петка потврдио да је непосредно пре хаварије у цистерну насута непозната количина ове опасне течности. Нико из БИП-а јуче није био доступан за разговор, а по речима секретарице, директор је на годишњем одмору.

Прошлонедељни еколошки акцидент у Београдској индустрији пива срећом завршио се без озбиљнијих последица, а осим ове фабрике на територији Београда налази се двадесетак предузећа која складиште опасне материје и потенцијални су извори загађења. Додатни проблем је што су многе фирме смештене у насељеним деловима града јер у прописима за заштиту животне средине, како истиче Босиљчићева, не постоји одредба која налаже да ли и колико нека фабрика мора да буде удаљена од насељеног места.

– У фази израде идејног пројекта нових објеката неопходно је да се прибави сагласност Министарства о процени утицаја на животну средину, која садржи низ мера, међу којима је удаљеност постројења од насељеног места, заштита од буке, управљање отпадним водама... – наглашава Босиљчићева.

Свако предузеће које у процесу производње користи опасне материје дужно је да изради елаборат у којем ће прецизно да процени опасности, назначи сва критична места у фирми и припреми мере превенције.

– Осим тога предузеће или стручна кућа коју оно ангажује дужно је и да изради план заштите од хемијског удеса у којем се детаљно разрађује поступање у случају опасности. Елаборати морају да садрже и мере приправности, превенције и управљања ризиком које фабрика мора да поштује да би се вероватноћа настанка удеса свела на најмању меру– објаснили су у Министарству животне средине и просторног планирања.

После тога такве фирме добијају дозволе за држање опасних материја, а законска обавеза инспектора је да једном годишње обилазе и контролишу таква постројења.

-----------------------------------------------------------

Ко користи опасне материје

Неке од двадесетак фабрика које су смештене на територији града, а користе опасне материје су „Галеника фитофармација” и „Питура” у Земуну, складишта Нафтне индустрије Србије у Овчи и на Чукарици, као и постројења ЈКП „Београдски водовод и канализација” у Макишу и Белим водама која чувају велике количине хлора. Опасне материје у процесу производње користе и „Месер техногас”, на Бањичком путу, „Фриком” на Зрењанинском путу и „Врење” на Чукарици.