Kiselina bila nepropisno uskladištena

Rezervoar iz kojeg je prošle nedelje u Beogradskoj industriji piva iscurila nepoznata količina hlorovodonične kiselina nije imao tankvanu (specijalnu posudu koja je trebalo da prihvati opasnu tečnost) utvrdili su inspektori Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

– Svaki rezervoar u koji se skladište opasne materije mora da ima ovaj sud koji sprečava izlivanje tako da one ne ugroze zdravlje ljudi i životnu sredinu – objašnjava Dragana Bosiljčić, načelnica odeljenja za postupanje u udesima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Obaveza BIP-a bila je da obezbedi adekvatno čuvanje hemikalije. Očigledno, to nisu uradili i protiv ovog preduzeća će, kako je najavila Bosiljčićeva, biti podneta krivična i prijava za privredni prestup.

Kazne se kreću od 150.000 dinara do 3.000.000, a predlog novog zakona koji je u skupštinskoj proceduri, predviđa da minimalna novčana sankcija za privredni prestup bude 1.500.000 dinara.

Laboratorijski rezultati koji su juče stigli pokazali su da je u otpadnim vodama bilo hlorovodonične kiseline, dok aerozagađenje nije detektovano.

– I u uzorcima zemlje nalazi se sona kiselina ali ona, srećom, ne prodire duboko jer se posle pola metra neutrališe – objasnio je Milan Milutinović, načelnik mobilne ekotoksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ova ekološka havarija alarmirala je i gradsku ekološku inspekciju čija nadležnost nije da obavlja inspekcijski nadzor ali su juče započeli pojačanu akciju obilaska preduzeća koja rukuju sa opasnim materijama. U gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine nisu mogli da preciziraju koliko opasnih materija se nalazi na teritoriji grada zato što se, kako kažu, njihova količina i vrsta stalno menja.

– Proverićemo da li se fabrike nalaze na dosadašnjim adresama jer se mnoge zatvaraju, a nove otvaraju. Promenljiva je i količina opasnih materija u njihovim postrojenjima. Naš posao je da ažuriramo dosadašnju bazu podataka – komentariše Tatjana Živković, pomoćnica sekretara za zaštitu životne sredine.

Još niko u BIP-u ne može da potvrdi koliko se tačno ove opasne tečnosti izlilo. Dragan Jovanović, direktor proizvodnje BIP-a neposredno posle nesreće je tvrdio da se izlilo najviše dve tone sone kiseline, dok je prošlog petka potvrdio da je neposredno pre havarije u cisternu nasuta nepoznata količina ove opasne tečnosti. Niko iz BIP-a juče nije bio dostupan za razgovor, a po rečima sekretarice, direktor je na godišnjem odmoru.

Prošlonedeljni ekološki akcident u Beogradskoj industriji piva srećom završio se bez ozbiljnijih posledica, a osim ove fabrike na teritoriji Beograda nalazi se dvadesetak preduzeća koja skladište opasne materije i potencijalni su izvori zagađenja. Dodatni problem je što su mnoge firme smeštene u naseljenim delovima grada jer u propisima za zaštitu životne sredine, kako ističe Bosiljčićeva, ne postoji odredba koja nalaže da li i koliko neka fabrika mora da bude udaljena od naseljenog mesta.

– U fazi izrade idejnog projekta novih objekata neophodno je da se pribavi saglasnost Ministarstva o proceni uticaja na životnu sredinu, koja sadrži niz mera, među kojima je udaljenost postrojenja od naseljenog mesta, zaštita od buke, upravljanje otpadnim vodama... – naglašava Bosiljčićeva.

Svako preduzeće koje u procesu proizvodnje koristi opasne materije dužno je da izradi elaborat u kojem će precizno da proceni opasnosti, naznači sva kritična mesta u firmi i pripremi mere prevencije.

– Osim toga preduzeće ili stručna kuća koju ono angažuje dužno je i da izradi plan zaštite od hemijskog udesa u kojem se detaljno razrađuje postupanje u slučaju opasnosti. Elaborati moraju da sadrže i mere pripravnosti, prevencije i upravljanja rizikom koje fabrika mora da poštuje da bi se verovatnoća nastanka udesa svela na najmanju meru– objasnili su u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

Posle toga takve firme dobijaju dozvole za držanje opasnih materija, a zakonska obaveza inspektora je da jednom godišnje obilaze i kontrolišu takva postrojenja.

-----------------------------------------------------------

Ko koristi opasne materije

Neke od dvadesetak fabrika koje su smeštene na teritoriji grada, a koriste opasne materije su „Galenika fitofarmacija” i „Pitura” u Zemunu, skladišta Naftne industrije Srbije u Ovči i na Čukarici, kao i postrojenja JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” u Makišu i Belim vodama koja čuvaju velike količine hlora. Opasne materije u procesu proizvodnje koriste i „Meser tehnogas”, na Banjičkom putu, „Frikom” na Zrenjaninskom putu i „Vrenje” na Čukarici.