Докле је дошла дедоларизација

Амерички долар је још од пре 1930. године постао глобална резервна валута, након што је срушио британску фунту. Иако су током више од 90 година постојале друге валуте које су га „изазивале” (као што су јапански јен или евро), ниједна није успела да сруши америчку валуту. 
Дедоларизација је процес смањења употребе америчког долара као главне светске валуте за трговину, девизне резерве и финансијске трансакције, и његове замене другим валутама (попут јуана, евра) или средствима (криптовалуте), подстакнут забринутошћу због америчког дуга, санкција и жеље држава (Кина, Русија, Индија) за већом економском аутономијом. То је процес смањења зависности земаља и централних банака од америчког долара, пре свега, као валуте за плаћање сировина (нафта, гас) и робе. Употреба долара као оружја (санкције) и замрзавање руских девизних средстава од стране западних земаља 2022. натерали су многе земље да траже алтернативе. 
Дедоларизација је означила смањење доминантне улоге америчког долара у светској трговини и резервама, погођено геополитичким и макроекономским факторима, попут санкција и инфлације, што доводи до диверзификације резерви (злато, друге валуте, регионалне валуте) и јачања регионалних економских блокова, али не и потпуног краја доминације, већ трансформације финансијског система ка мултиполарном моделу. Дедоларизација треба да смањи моћ САД, односно да оне имају мањи утицај на глобалну монетарну политику, да омогући јачање мултиполарног света с више центара економске моћи и створи нови финансијски поредак с повећаном улогом регионалних валута и институција. То је ипак спор и дуготрајан процес, а иако је удео долара у светским резервама опао, многи аналитичари сматрају да је долар и даље „доминантан због недостатка ликвидне и стабилне алтернативе”. 
Земље БРИКС-а имају мноштво разлога да успоставе нову валуту, укључујући недавне глобалне финансијске изазове и агресивну спољну политику САД. Међутим, увођење БРИКС валуте захтевало би вишегодишње припреме, оснивање нове централне банке и споразум између хетерогених земаља блока о постепеном укидању сопствених суверених валута. Иако није сигурно да ли ће и када до стварања резервне валуте БРИКС-а доћи, њена појава вероватно би имала значајне импликације на глобалну економију и потенцијално би довела у питање, односно смањила доминацију америчког долара као примарне глобалне резервне валуте. 
Амерички председник Трамп поручио је прошле године да БРИКС „брзо нестаје”, упозоравајући да ће сваки покушај групе да оспори амерички долар бити дочекан оштрим економским ударцем. Трамп је осудио оно што је назвао покушајима БРИКС-а да ослаби долар. Нагласио је да ће Вашингтон на све начине очувати хегемонију долара: „Резервна валута је толико важна. Знате, ако бисмо то изгубили, то би било као да изгубимо светски рат.” 
Заправо, укидање долара као светске резервне валуте имало би драматичне последице по саму Америку. Потражња за доларом више не би била „нееластична”, а потражња за америчким државним обвезницама и деоницама знатно би опала. Приходи, а самим тим и камате које би америчка влада морала да исплати својим кредиторима, порасли би у складу с тим. Досадашње једноставно рефинансирање дугова америчке владе на финансијским тржиштима било би пред окончањем. Америчка држава више не би могла да позајмљује неограничене количине новца – иако јој је то хитно потребно, јер су САД, у апсолутним бројевима од више од 38.000 милијарди долара, најзадуженија држава на свету. Колапс долара, такође, директно би погодио америчке компаније и потрошаче, а самим тим и Трампове гласаче – морали би да прихвате огроман пад стандарда и губитке благостања и да на тај начин сносе последице „збуњујуће економске политике” свог председника. Економисти Голдман Сакса полазе од тога да чак ни великодушна смањења порезних стопа то не би могла да надокнаде. 
Иако вредност долара пада, ипак није у непосредној опасности да изгуби свој глобални статус, јер „тренутно не постоји озбиљна алтернатива долару”. Међутим, све више глобалних инвеститора преиспитује своју изложеност америчкој валути и настоји да диверзификује своје портфолије. Значи, улагачи широм света ревидирају свој однос према долару, некадашњој сигурној луци глобалних финансија. 
Амерички долар ушао је у фазу слабљења после деценија доминације. Морган Стенли предвиђа да би вредност долара могла додатно да падне за око 10 одсто до краја 2026. Ова банка истиче да је долар већ изгубио око 11 одсто у првој половини 2025, што је био највећи пад у првом делу године још од 1973, чиме је окончан дуготрајни „биковски циклус” зелене валуте (биковски циклус долара или биковско тржиште означава период његовог знатног раста и јачања према другим валутама). 
Кључни разлози за овакав тренд леже у мењању макроекономских услова: очекује се успоравање раста америчке економије (на један одсто у 2026. са 2,8 одсто у 2024) и постепено спуштање каматних стопа Федералних резерви на око 2,5 одсто до краја 2026. Како каматна разлика између САД и других земаља буде нестајала, тако би долар губио важан стуб своје снаге. 
Перспектива долара у 2026. је генерално ослабљена, с очекивањима да ће евро јачати према долару због смањења каматних стопа од стране Федералних резерви и забринутости око америчке фискалне политике, што подстиче инвеститоре ка „сигурнијим уточиштима” као што је злато, за чије цене аналитичари прогнозирају да ће расти. Главни покретачи промена су монетарна политика САД и глобална тражња за златом. 
Смањење камата у САД и општа неизвесност подстичу куповину злата, што је у директној супротности с доларом. Велике инвестиционе банке (Морган Стенли, Џ. П. Морган, Голдман Сакс) подижу прогнозе за злато, делом због очекиваног слабљења долара. У 2026. долар ће се суочавати са притиском због промене каматних политика, што ствара повољније услове за јачање евра и раст цена злата, која је у фебруару премашила 5.000 долара за унцу. 
Смањење каматних стопа Федералних резерви чини долар мање привлачним у поређењу с другим валутама, а успоренији раст америчке економије смањује општу снагу долара. Перспектива долара у наредним годинама, према прогнозама, указује на слабљење услед очекиваног успоравања америчке привреде и пада каматних стопа, што смањује његову атрактивност, иако се повремено јављају опоравци вођени геополитичким и трговинским факторима, док се дугорочно поверење доводи у питање упркос привременим стабилизацијама. 
Перспектива долара, као главне резервне валуте, под све већим је притиском дедоларизације због све већег дуга САД, геополитичких напетости и успона нових економских сила (попут БРИКС-а), и дугорочно се очекује постепена диверзификација ка другим валутама и средствима, што би умањило „прекомерне привилегије” које долар пружа САД. 
Долар ће задржати примат у средњем року, али се види постепена трансформација ка мултиполаризованом финансијском систему. Уместо једне доминантне валуте, расте улога других валута и средстава (злато, дигиталне валуте) у међународним резервама, што ће смањити ексклузивне погодности које су САД деценијама уживале. Пошто долар постепено губи значај на глобалном нивоу, Америка ће у крајњем случају у перспективи настојати да га задржи као резервну валуту у западној хемисфери у свету који контролише. 
Удео долара у светским девизним резервама пао је на најнижи ниво у последњих сто година, иако америчка валута и даље остаје водећа глобална резервна валута. Долар тренутно чини око 57 одсто укупних светских девизних резерви. Пре деценију тај удео је износио приближно две трећине, што указује на дугорочан, али упоран пад поверења у америчку валуту као доминантно средство чувања вредности. Стари монетарни режим није нестао, али показује знаке озбиљног посустајања. Од оснивања Америчких федералних резерви 1913. до 2025, амерички долар је изгубио око 97 одсто своје вредности. Овај губитак вредности није резултат једног фактора већ комбинације многих, укључујући инфлацију, монетарну политику, ратове, задуживање и геополитичке промене. Иако су Федералне резерве имале кључну улогу у стабилизацији економије у тешким временима, њихов утицај на дугорочну вредност долара је неспоран. 
На крају: дедоларизација показује видљиво ширење процеса који мења лице глобалног финансијског система, иако је крајњи циљ још далеко. Нема реалне замене за долар у кратком и средњем року. Евро и јуан имају одређена структурна ограничења. Свет иде ка мултиполарности, али не и брзом крају долара.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа