Успорено решење проблема паса луталица

Решење проблема који град и суграђани имају са псима луталицама јесте – одговорно власништво. Тачан број напуштених паса који слободно шетају улицама није познат, али се верује да их има много више од 4.500, што је поражавајући податак с обзиром на то да се, у односу на 2007. годину, лани готово ништа није радило на решавању овог проблема.

Разлог за то су, како каже Владимир Терзин, саветник градоначелника за област ветерине, политичка дешавања у минулом периоду.

– Прошле године кастрирано је свега 2.500 паса. Истина је да смо успорили са применом Стратегије о добробити животиња, али само због тога што су сви тада били преокупирани одабиром градских власти. За спровођење стратегије био је надлежан Секретаријат за заштиту животне средине, а ускоро би требало да се утаначи да тај посао преузме Секретаријат за комуналне и стамбене послове. Акцију у вези с решавањем овог проблема закочила је администрација тако да ћемо, чим утаначимо надлежности, наставити да радимо – тврди Терзин и додаје да се и Драган Ђилас, градоначелник, слаже са одлуком да се животиње не убијају већ, поучени искуствима европских земаља, да се спроводи стерилизација.

Надлежни намеравају да од ове године интензивно крену да спроводе „Но кил” стратегију којом се власници паса обавезују да стерилишу и микрочипују своје љубимце а намеравају да следеће године уведу порез на псе, што значи да ће власници кучића који нису стерилисани морати да плате порез.

Терзин истиче да је једино решење то да напуштене псе стерилишу, вакцинишу, микрочипују, кастрирају и врате на улице јер тада животиње више нису агресивне и губе инстинкт за стварање чопора.

– Подржавам и идеју да у кривична дела уђе и напуштање паса. Намеравамо да у акцију решавања проблема паса луталица укључимо приватне ветеринарске станице и Факултет ветеринарске медицине, а неопходно је и да што пре завршимо изградњу азила за псе у Раковици – каже Терзин и истиче да ће град одбацити 50 одсто тужби које су грађани упутили због насртаја паса луталица. Он је рекао и да ће формирати комисију која ће се убудуће бавити тужбама којима грађани траже баснословне новчане износе због насртаја паса.

Миливоје Лазић, председник ветеринарске станице Београд, истиче да они за сада воде рачуна само о најхитнијим случајевима.

– Са улица склањамо само оне псе који су веома опасни. Због необезбеђених материјалних средстава, нисмо у могућности да обављамо стерилизацију. У раскораку смо јер нас је преузео град па док се не скућимо и не добијемо потребне услове за рад, радимо смањеним интензитетом и само на најхитнијим случајевима – рекао је Лазић и наговестио формирање ноћних екипа које ће патролирати градом.

И док надлежни чекају расподелу послова и новчаних средстава како би се позабавили напуштеним псима, суграђани се жале и на све већи број мачака називајући их преносиоцима инфекција.

Ђорђе Ђокић, ветеринар, потврђује да се мачке у све већој мери размножавају престоницом, али да су у односу на псе мање проблематичне.

– Мачке лакше долазе до хране и не представљају опасност јер се крију у подрумима, а чак су и корисне, хране се мишевима. Опасност од њих прети само када чувају мачиће па тада према радозналим суграђанима имају агресиван наступ. Постоји могућност да мачке у нападу на суграђане могу да пренесу тетанус или изазову разне бактеријске инфекције. Опасност од беснила не постоји јер се оно не појављује у градским условима – тврди Ђокић и препоручује стерилизацију мачака.