Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШЕФ СРП­СКЕ ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈЕ РАЗ­ГО­ВА­РАО СА ЛИ­БИЈ­СКИМ КО­ЛЕ­ГОМ

Обновити историсјке односе

Мар­ко Ђу­рић за­хва­лио је вла­ди у Три­по­ли­ју на по­др­шци те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту и су­ве­ре­ни­те­ту Ср­би­је, као и због од­лу­ке да бу­ду при­сут­ни на Екс­пу 2027 у Бе­о­гра­ду
Обновити историсјке односе
(Фото Танјуг/Ј.Илић)

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Мар­ко Ђу­рић и ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва и ме­ђу­на­род­не са­рад­ње у Вла­ди на­ци­о­нал­ног је­дин­ства Ли­би­је Та­хер Са­лем ел Ба­ур из­ра­зи­ли су ју­че те­жњу да се од­но­си, ко­ји су тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ски из­ме­ђу две зе­мље и на­ро­да већ ви­ше од се­дам де­це­ни­ја, вра­те на ста­ри ни­во и да­ље раз­ви­ја­ју. Ђу­рић и Са­лем ел Ба­ур су на­кон са­стан­ка одр­жа­ног у Бе­о­гра­ду пот­пи­са­ли Ме­мо­ран­дум о са­рад­њи и по­ли­тич­ким кон­сул­та­ци­ја­ма, а шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је је ка­зао да тај ме­мо­ран­дум зна­чи да ће се од са­да ре­дов­но раз­ме­њи­ва­ти ин­фор­ма­ци­је у ре­ги­о­ни­ма, али да ће до­при­не­ти и раз­во­ју еко­ном­ске са­рад­ње. „Има­мо же­љу да на­ше од­но­се вра­ти­мо на ста­зу исто­риј­ског при­ја­тељ­ства ко­ја је би­ла то­ли­ко ко­ри­сна за обе стра­не и обе­ле­же­на по­др­шком у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци”, ка­зао је Ђу­рић на за­јед­нич­кој кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је са Са­ле­мом ел Ба­у­ром.

Шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је из­ра­зио је за­до­вољ­ство што мо­же да уго­сти де­ле­га­ци­ју Ли­би­је у Бе­о­гра­ду. „На­ше две зе­мље га­је при­ја­тељ­ство ко­је је ста­ри­је од се­дам де­це­ни­ја, оно се са­да про­те­же кроз низ ге­не­ра­ци­ја”, ка­зао је Ђу­рић и ис­та­као сна­жну по­др­шку Ср­би­је На­ци­о­нал­ној вла­ди Ли­би­је, као и ње­ним на­по­ри­ма да уна­пре­ди ква­ли­тет жи­во­та и без­бед­но­сне при­ли­ке у тој зе­мљи. „За нас је На­ци­о­нал­на вла­да у Три­по­ли­ју при­ја­тељ, парт­нер са ко­јим же­ли­мо да раз­ви­ја­мо са­рад­њу”, ка­зао је Ђу­рић и до­дао да су шан­се за еко­ном­ску са­рад­њу из­ме­ђу две зе­мље огром­не, пре­нео је Тан­југ. Ка­ко је ми­ни­стар ре­као, Ср­би­ја ко­ја чи­ни 53 од­сто овог де­ла Бал­ка­на је зе­мља ко­ја је при­род­на ула­зна ка­пи­ја за Ли­би­ју у Евро­пу, као што је за Ср­би­ју Ли­би­ја у се­вер­ном де­лу Афри­ке.

На­во­де­ћи да је ли­биј­ском ми­ни­стру би­ло по­треб­но са­мо око два са­та ави­о­ном да стиг­не у Бе­о­град, Ђу­рић је из­ра­зио на­ду да ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду би­ти об­но­вље­ни ле­то­ви из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Три­по­ли­ја. Шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је је ука­зао да су ти ле­то­ви омо­гу­ћа­ва­ли са­рад­њу у еко­но­ми­ји, али и дру­гим обла­сти­ма. „На­ше ком­па­ни­је ра­ди­ле су из­у­зе­тан по­сао у Ли­би­ји и же­ли­мо да се то на­ста­ви, као што же­ли­мо ли­биј­ску при­вре­ду у Ср­би­ји”, ре­као је Ђу­рић. За­хва­лио је Ли­би­ји на по­др­шци те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту и су­ве­ре­ни­те­ту Ср­би­је, као и због од­лу­ке да бу­ду при­сут­ни на Екс­пу 2027 у Бе­о­гра­ду. Ђу­рић је ре­као да Ср­би­ја ну­ди 15 сти­пен­ди­ја за ли­биј­ске сту­ден­те ко­ји би учи­ли у Ср­би­ји.

Са­лем ел Ба­ур из­ра­зио је за­до­вољ­ство што се на­ла­зи у Бе­о­гра­ду и до­дао да је са Ђу­ри­ћем раз­го­ва­рао о то­ме да срп­ско-ли­биј­ски од­но­си тра­ју око 70 го­ди­на, као и о то­ме да су то би­ли до­бри од­но­си ко­ји су се про­сти­ра­ли на ви­ше обла­сти и у окви­ру ко­јих су стал­но по­сто­ја­ле кон­сул­та­ци­је и ко­ор­ди­на­ци­ја по свим пи­та­њи­ма. „У по­след­ње вре­ме се сма­њио ин­тен­зи­тет тих од­но­са због си­ту­а­ци­је у Ли­би­ји, али на­ци­о­нал­не сна­ге су 2021. го­ди­не ус­пе­ле да ус­по­ста­ве струк­ту­ру спољ­не по­ли­ти­ке и ме­ђу­на­род­не ка­ко би­смо по­но­во вра­ти­ли од­но­се са при­ја­тељ­ским зе­мља­ма. Ово вра­ћа­ње је мо­жда ма­ло за­ка­сни­ло, али то и не мо­же бр­зо, мо­ра да про­ђе не­ко вре­ме да би се вра­ти­ли на ста­ро ста­ње”, ка­зао је Са­лем ел Ба­ур.

Ка­ко је до­дао, ин­струк­ци­је пре­ми­је­ра Вла­де на­ци­о­нал­ног је­дин­ства Ли­би­је је да се вра­те од­но­си са Ср­би­јом ка­ко по­ли­тич­ки, та­ко и еко­ном­ски. „Прет­ход­них го­ди­на би­ло је до­ста ра­то­ва у Ли­би­ји, из­ме­ђу Ли­би­ја­ца је би­ло су­ко­ба. Ли­биј­ска вла­да је по­кре­ну­ла про­је­кат ’По­вра­так у жи­вот’ и ’Не ра­ту ме­ђу Ли­биј­ци­ма’ и за­то тај то­чак еко­ном­ског на­прет­ка мо­ра по­но­во да се окре­не. Гле­да­ће­мо да очу­ва­мо ову ста­бил­ну си­ту­а­ци­ју, ус­пе­ли смо до­ста, не 100 од­сто, али ве­ли­ки про­це­нат смо ус­пе­ли да оства­ри­мо. Же­ли­мо раз­вој у до­ме­ну енер­ге­ти­ке и наф­те у Ли­би­ји”, ка­зао је Са­лем ел Ба­ур.

Ка­да је реч о од­но­си­ма Ср­би­је и Ли­би­је, Са­лем ел Ба­ур је по­но­вио да су истин­ски ста­ри, тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ски. За­хва­љу­ју­ћи на сти­пен­ди­ја­ма за ли­биј­ске сту­ден­те, Са­лем ел Ба­ур је по­звао 10 пред­став­ни­ка Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ср­би­је да ис­ко­ри­сте ли­биј­ске сти­пен­ди­је и у Ли­би­ји уче арап­ски је­зик. Ис­та­као је да је Ли­би­ја тре­ћа на свет­ском ни­воу, а пр­ва од арап­ских зе­ма­ља, ко­ја је по­твр­ди­ла уче­шће на Екс­пу 2027 у Бе­о­гра­ду. Из­ра­зио је на­ду да ће ди­рект­ни ле­то­ви би­ти уско­ро по­но­во ус­по­ста­вље­ни и до­дао да ће у ма­ју у Три­по­ли­ју би­ти отво­ре­но кон­зу­лар­но оде­ље­ње Ср­би­је.

Ср­би­ја је увек на стра­ни ми­ра

По­во­дом рат­них де­ша­ва­ња на Бли­ском ис­то­ку, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва на­ше зе­мље ка­зао је да се Ср­би­ја за­ла­же ап­со­лут­но и не­дво­сми­сле­но за мир­но и ди­пло­мат­ско ре­ша­ва­ње свих пи­та­ња. „Ср­би­ја је увек на стра­ни ме­ђу­на­род­ног пра­ва, про­тив на­па­да на ци­вил­не ци­ље­ве без об­зи­ра са ко­је стра­не до­ла­зе и ко су жр­тве тих на­па­да”, ре­као је Ђу­рић. На­вео је да Ср­би­ја има при­ја­тељ­ске од­но­се са ни­зом зе­ма­ља ко­је су за­хва­ће­не ра­том. „Упра­во из тог раз­ло­га мо­рам да ка­жем да је Ср­би­ја увек на стра­ни ми­ра”, за­кљу­чио је шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.