Трговци најављују поскупљења

Обилазак супермаркета у Словенији прошле недеље потврдио је оно што потрошачи у Србији често коментаришу – да су цене намирница и непрехрамбене робе тамо, као и у осталим европским земљама, значајно ниже него код нас. Чак и у истим трговинским ланцима цене појединих артикала су ниже за 10 до 20 процената, док је асортиман неупоредиво бољи и богатији, посебно у категорији непрехрамбених артикала. Све је мање-више приступачније, а имају и веће плате и реално већу куповну моћ. Оно што се такође разликује у корист Словенаца је број акција и попуста чак и на дневном нивоу, што омогућава бољу контролу кућног буџета и планирање трошкова.

Ових дана, када се о укидању Уредбе о ограничењу маржи у Србији све више говори, из домаћих трговинских ланаца се углавном чују најаве о поскупљењима. Упрошћено, административно ограничене марже су овдашње трговце, како тврде, довеле у губитке због чега наводно морају да се врате на старо.

Засад нема поскупљења, осим спорадичних примедби купаца, који су одмах приметили да су на артиклима, попут упакованих пекарских производа и лимуна, цене за десетак процената више него прошле недеље. На питање трговцима шта планирају, остали смо без одговора, док су произвођачи били нешто конкретнији. Како су рекли, претходних дана су многи од њих већ потписали анексе уговора са ритејлерима и тиме се ипак вратили на правила игре пре доношења уредбе. Они су у претходном периоду исплаћивали веће плате због повећања минималца и та средства би, кажу, сада требало зарадити.

Произвођачи са којима смо јуче разговарали истичу да, иако су у претходних шест месеци имали „уштеде” на име ненаплаћених оф рабата трговцима, тај новац ће ипак морати да им исплате у наредном периоду. Као последица ових фактора, већ сада се процењује да би цене у малопродаји могле да порасту за три до пет одсто, али ће за реално приказивање нових цена на рафовима бити потребан, кажу, период од најмање месец дана.

И у потрошачким организацијама наводе да још нису забележили притужбе због поскупљења, али они упозоравају грађане да обрате пажњу на цене и купују тамо где су производи најповољнији како би контролисали буџет.

Сви учесници на тржишту, како произвођачи, тако и трговци, сада чекају усвајање закона који ће дати нови оквир пословању. Усвајање закона се сматра позитивним кораком, али до његовог ступања на снагу остаје неизвесност како ће се у међувремену цене кретати. Искуства из других европских земаља показују да привремене контроле цена могу краткорочно смањити трошкове за потрошаче, али да се након укидања уредбе или истека мере цене често враћају на претходни ниво или настављају да расту у складу са тржишним условима.

На пример, у Мађарској је ограничење маржи на прехрамбене производе 2025. донело пад цена за обухваћене артикле око 18-19 одсто, али након престанка ових мера цене су се углавном вратиле на старо. Ово указује да и у Србији, након престанка уредбе, произвођачи и трговци могу постепено прилагодити цене реалним трошковима и тржишним условима, укључујући трошкове сировина, логистике и радне снаге. Усвајање закона који регулише односе и забрањује спорне трговачке праксе сматра се позитивним кораком, али док он не ступи на снагу, тржиште остаје у стању неизвесности, а потрошачи ће морати да прате кретање цена и своје потрошачке навике прилагођавају новој ситуацији.

Како за „Политику” каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, он очекује да ће трговци у наредном периоду покушавати да поправе економски положај.

– Држава може да донесе законе, али је много тешко обезбедити да се они поштују. Не очекујем посебан бунт трговаца, али верујем да ће држави ставити до знања да су јаки у овом тренутку и да могу да контролишу ситуацију. Међутим, рекао бих да је у нашим рукама и нож и погача, иако грађани то не разумеју. Ми морамо да се научимо да бојкотујемо трговце који неосновано подижу цене. То је наше право да се боримо. Такве акције не морају да буду организоване, него сваки појединац треба педантно да обавља куповину и упоређује цене и на основу тога поклања поверење трговцима који су најповољнији – каже Савић. Он додаје да није проблем трговаца што траже много, него нас који плаћамо много.

– Већина грађана не размишља о цени и о квалитету производа него купује по инерцији, а то није добро. Морамо да се дисциплинујемо и не очекујемо стално да нам неко други реши проблем. Цене могу да буду високе, уколико то не плаћамо, трговци ће морати да их спусте – каже наш саговорник и додаје да нам недостаје више домаће хране и домаћих трговаца.

Закон о непоштеним праксама иде у Скупштину

Предлог закона о непоштеним праксама је јуче прошао на седници Владе Србије и биће прослеђен у Скупштину на усвајање. Овај пропис би требало да регулише односе добављача и трговаца и успостави равноправан однос у ланцу снабдевања.

Трговачке праксе су подељене у две групе – тзв. црну листу, листу пракси које су потпуно забрањене, и „сиву листу”, коју чине праксе које су дозвољене под одређеним условима. Као посебно непоштена трговачка пракса издвојена је комерцијална одмазда, пре свега уклањање производа снабдевача из понуде купца (излиставање), смањење наручене количине или учесталости поруџбина, обустава или ограничење пружања услуга које купац иначе пружа снабдевачу у оквиру пословног односа, као што су услуге маркетинга, промоције или истакнутог излагања производа, као и други облици одмазде.