Иранска веза постала невоља за Сарајево

Ба­ња­лу­ка – Ка­да је пре че­ти­ри го­ди­не по­чео рат у Укра­ји­ни, у Са­ра­је­ву се тај су­коб ту­ма­чио као исто­риј­ска при­ли­ка за Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну. Бо­шњач­ки по­ли­тич­ки ли­де­ри по­ку­ша­ва­ли су да уз­бу­не За­пад тврд­ња­ма о „пре­се­ље­њу фрон­та” и упо­зо­ре­њи­ма да ће Ср­би, ин­спи­ри­са­ни ру­ском ин­ва­зи­јом, „за­па­ли­ти Бал­кан”.

Та те­за не са­мо да се ни­је об­и­сти­ни­ла, већ се ис­по­ста­ви­ла као ње­на ан­ти­те­за и по­твр­ди­ла као про­па­ган­да не­до­вољ­но увер­љи­ва чак и за за­пад­ну јав­ност, ина­че че­сто скло­ну да пре­ко­ре­ва Ср­бе.    

Са­да се, на­из­глед, по­ли­тич­ки кон­текст до­не­кле пре­о­кре­нуо. Иако се у Ба­ња­лу­ци то не из­го­ва­ра, из по­ру­ка ко­је до­ла­зе про­ве­ја­ва ути­сак да би су­коб на Бли­ском ис­то­ку, то јест из­ме­ђу Ира­на с јед­не стра­не и Сје­ди­ње­них Др­жа­ва, Изра­е­ла и де­ла европ­ских зе­ма­ља с дру­ге, мо­гао ко­ри­сти­ти као но­ва ге­о­по­ли­тич­ка при­ли­ка за Ре­пу­бли­ку Срп­ску.

С јед­ном ва­жном раз­ли­ком, те­зе о опа­сно­сти од ра­ди­кал­ног исла­ма ко­ји се кри­је у европ­ским не­дри­ма и то усред БиХ, ово­га пу­та не из­но­се срп­ски зва­нич­ни­ци.

„Исла­ми­за­ци­ја и мо­гућ­ност об­на­вља­ња Ото­ман­ске им­пе­ри­је су по­вод за гло­бал­ну бит­ку про­тив ових по­ша­сти... Ислам ни­је ре­ли­ги­ја, већ по­ли­тич­ка фи­ло­зо­фи­ја. За­пад­не зе­мље не сме­ју за­тва­ра­ти очи пред де­мо­граф­ским и по­ли­тич­ким про­ме­на­ма”, ре­као је аме­рич­ки ге­не­рал Мајкл Флин, на не­дав­ном пре­да­ва­њу у Вла­ди РС, на дан ка­да је Жељ­ка Цви­ја­но­вић, срп­ски члан Пред­сед­ни­штва БиХ, дру­ги пут уна­зад ме­сец да­на бо­ра­ви­ла у Ва­шинг­то­ну, на са­стан­ци­ма у Бе­лој ку­ћи.

И ма­да бо­шњач­ки зва­нич­ни­ци ми­ну­лих не­де­ља па­жљи­во би­ра­ју­ћи ре­чи до­бро па­зе где ста­ју, део ана­ли­ти­ча­ра све по­сма­тра као по­ку­шај Ба­ња­лу­ке да Са­ра­је­во ла­жно при­ка­же као под­не­бље ра­ди­кал­ног исла­ма. Цви­ја­но­ви­ће­ва је не­дав­но под­се­ти­ла и на из­ве­штај ЦИА, ко­ја је про­шле го­ди­не об­ја­ви­ла да у БиХ де­лу­је иран­ски Кор­пус ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де, док је аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја озна­чи­ла, то јест по­твр­ди­ла Му­сли­ман­ско брат­ство као те­ро­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју, ко­ја, по мно­гим ана­ли­за­ма, има озбиљ­ну ба­зу след­бе­ни­ка ме­ђу бо­шњач­ком по­ли­тич­ком ели­том.

Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС из­ве­шта­ва да, док се су­коб на Бли­ском ис­то­ку за­стра­шу­ју­ће ши­ри, по­ли­тич­ко Са­ра­је­во та­во­ри у ди­пло­мат­ској не­во­љи. Ко­ме се при­кло­ни­ти: моћ­ној Аме­ри­ци и њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма или ше­ри­јат­ском „при­ја­те­љу” Ира­ну са ко­јим не­рас­ки­ди­ве ни­ти „ве­зе” још од осам­де­се­тих го­ди­на, укљу­чу­ју­ћи и увоз џи­ха­ди­ста, ко­ји на­кон ра­та пле­не по­кло­ни­ке по ФБиХ сво­јом иде­о­ло­ги­јом?

Ма­ло бо­ље упу­ће­ни за­кљу­чу­ју да се не ра­ди о то­ме ко­ме ће се бо­шњач­ке во­ђе при­кло­ни­ти – јер ће то сва­ка­ко ура­ди­ти у ко­рист Аме­ри­ке, већ је у ери До­нал­да Трам­па за Са­ра­је­во опа­сно и то што је њи­хо­ва јав­ност на стра­ни Ира­на без об­зи­ра на то шта го­во­ри бо­шњач­ко ру­ко­вод­ство, што је кли­зав те­рен све док је, по пр­ви пут уна­зад пет де­це­ни­ја – у Бе­лој ку­ћи ста­нар ко­ји ис­ка­зу­је на­гла­ше­ну бри­гу за хри­шћан­ске ма­њи­не, због че­га је бом­бар­до­ва­на Ни­ге­ри­ја, а што су ге­о­по­ли­тич­ки трен­до­ви у ко­је се Ми­ло­рад До­дик, из­гле­да, до­ста ве­што укло­пио.   

Ма шта го­во­ри­ло зва­нич­но Са­ра­је­во, бо­шњач­ка јав­ност је на стра­ни му­сли­ман­ске др­жа­ве, ко­јој је пр­вог да­на ра­та по­би­јен др­жав­ни врх и сто­ти­не де­вој­чи­ца из основ­не шко­ле. Баш као што је и срп­ска јав­ност ин­тим­но на стра­ни Ру­си­је, без об­зи­ра на то што срп­ска др­жа­ва зва­нич­но при­зна­је те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Укра­ји­не.

С дру­ге стра­не, ме­ди­ји ми­ну­лих да­на из­но­се до­ка­зе о при­сут­но­сти Ира­на у БиХ, ко­је се­жу не са­мо до ра­та де­ве­де­се­тих, већ су ко­ре­ни, чи­ни се, по­че­ли да се пу­шта­ју од­мах на­кон ре­во­лу­ци­је у Те­хе­ра­ну.  

Из Са­ра­је­ва се рас­пра­ва о ути­ца­ју Ира­на по­ку­ша­ва оправ­да­ти сте­ре­о­ти­пи­ма – те­за­ма да је Те­хе­ран сво­ју мре­жу по­чео да пле­те на­кон „срп­ског те­ро­ра”, ма­да Ра­дио сло­бод­на Евро­па на­во­ди да је та зе­мља по­ма­га­ла про­бо­сан­ске сна­ге у ра­ту нов­цем, оруж­јем у ху­ма­ни­тар­но. На­бра­ја­ју се ско­ра­шњи са­стан­ци ак­ту­ел­них бо­шњач­ких зва­нич­ни­ка са ко­ле­га­ма из Ира­на, али се на­во­ди да је по­себ­ну па­жњу јав­но­сти при­ву­као Пер­сиј­ско-бо­сан­ски ко­леџ код Са­ра­је­ва, у вла­сни­штву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке Иран, у ко­јем се на сним­ци­ма ви­део пор­трет Ка­си­ма Су­леј­ма­ни­ја, јед­ног од не­кад нај­моћ­ни­јих вој­них за­по­вед­ни­ка Ира­на. У Са­ра­је­ву де­лу­је и Иран­ски кул­тур­ни цен­тар, а од 2016. ре­а­ли­зо­ван је низ из­ло­жби, филм­ских сед­ми­ца и књи­жев­них до­га­ђа­ја. Ана­ли­ти­ча­ри на­во­де да су по­шиљ­ке оруж­ја из Ира­на по­че­ле да до­ла­зе 1993. го­ди­не, а ка­ко ка­же бив­ши ам­ба­са­дор БиХ у Ира­ну Емир Ха­џи­ка­ду­нић, то се од­ви­ја­ло уз пре­ћут­ну са­гла­сност та­да­шње Клин­то­но­ве ад­ми­ни­стра­ци­је. Про­фе­сор Асим Муј­кић сма­тра да тврд­ње из Ба­ња­лу­ке о ве­зи Ира­на и Ар­ми­је БиХ „не­ма­ју ни­ка­квог те­ме­ља” и си­гу­ран је у то да то ме­ђу­на­род­ни ак­те­ри до­бро зна­ју.  

С дру­ге стра­не, без­бед­но­сни екс­перт Џе­вад Га­ли­ја­ше­вић твр­ди да је Иран за вре­ме ра­та у БиХ ре­ша­вао пи­та­ња свог ин­те­ре­са.

„На при­мер 11. сеп­тем­бар стра­те­шки је пла­ни­ран и из­ве­ден опе­ра­тив­но из БиХ... Зна­мо да је Иран сна­жном ин­фил­тра­ци­јом про­дро у без­бед­но­сне и оба­ве­штај­не струк­ту­ре у БиХ, у су­нит­ске гло­бал­не те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и по­чео да оства­ру­је ути­цај на Му­сли­ман­ску бра­ћу у БиХ и ор­га­ни­за­ци­је ко­је је она фор­ми­ра­ла”, ис­та­као је Га­ли­ја­ше­вић.  

Он ка­же да је Иран за вре­ме ра­та у БиХ имао сво­јих 3.100 вој­ни­ка у БиХ, а њи­хо­ва је­ди­ни­ца „Па­зда­ран” око 1.300, то јест Кор­пус ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де ко­ји је, ка­ко ка­же, у БиХ во­дио стра­те­шко ор­га­ни­зо­ва­ње ору­жа­них сна­га, пла­ни­ра­ње и ло­ги­сти­ку, док је на те­ре­ну би­ло и пре­ко хи­ља­ду при­пад­ни­ка Ве­ва­ка – оба­ве­штај­не слу­жбе Ира­на са за­дат­ком да у БиХ ство­ри осма­трач­ни­цу ка Евро­пи.