Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Иранска веза постала невоља за Сарајево

Због ак­ту­ел­ног су­ко­ба у Пер­сиј­ском за­ли­ву под лу­пим јав­но­сти је де­ло­ва­ње Те­хе­ра­на у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни
Иранска веза постала невоља за Сарајево
Фото Мла­ден Кре­ме­но­вић

Ба­ња­лу­ка – Ка­да је пре че­ти­ри го­ди­не по­чео рат у Укра­ји­ни, у Са­ра­је­ву се тај су­коб ту­ма­чио као исто­риј­ска при­ли­ка за Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну. Бо­шњач­ки по­ли­тич­ки ли­де­ри по­ку­ша­ва­ли су да уз­бу­не За­пад тврд­ња­ма о „пре­се­ље­њу фрон­та” и упо­зо­ре­њи­ма да ће Ср­би, ин­спи­ри­са­ни ру­ском ин­ва­зи­јом, „за­па­ли­ти Бал­кан”.

Та те­за не са­мо да се ни­је об­и­сти­ни­ла, већ се ис­по­ста­ви­ла као ње­на ан­ти­те­за и по­твр­ди­ла као про­па­ган­да не­до­вољ­но увер­љи­ва чак и за за­пад­ну јав­ност, ина­че че­сто скло­ну да пре­ко­ре­ва Ср­бе.    

Са­да се, на­из­глед, по­ли­тич­ки кон­текст до­не­кле пре­о­кре­нуо. Иако се у Ба­ња­лу­ци то не из­го­ва­ра, из по­ру­ка ко­је до­ла­зе про­ве­ја­ва ути­сак да би су­коб на Бли­ском ис­то­ку, то јест из­ме­ђу Ира­на с јед­не стра­не и Сје­ди­ње­них Др­жа­ва, Изра­е­ла и де­ла европ­ских зе­ма­ља с дру­ге, мо­гао ко­ри­сти­ти као но­ва ге­о­по­ли­тич­ка при­ли­ка за Ре­пу­бли­ку Срп­ску.

С јед­ном ва­жном раз­ли­ком, те­зе о опа­сно­сти од ра­ди­кал­ног исла­ма ко­ји се кри­је у европ­ским не­дри­ма и то усред БиХ, ово­га пу­та не из­но­се срп­ски зва­нич­ни­ци.

„Исла­ми­за­ци­ја и мо­гућ­ност об­на­вља­ња Ото­ман­ске им­пе­ри­је су по­вод за гло­бал­ну бит­ку про­тив ових по­ша­сти... Ислам ни­је ре­ли­ги­ја, већ по­ли­тич­ка фи­ло­зо­фи­ја. За­пад­не зе­мље не сме­ју за­тва­ра­ти очи пред де­мо­граф­ским и по­ли­тич­ким про­ме­на­ма”, ре­као је аме­рич­ки ге­не­рал Мајкл Флин, на не­дав­ном пре­да­ва­њу у Вла­ди РС, на дан ка­да је Жељ­ка Цви­ја­но­вић, срп­ски члан Пред­сед­ни­штва БиХ, дру­ги пут уна­зад ме­сец да­на бо­ра­ви­ла у Ва­шинг­то­ну, на са­стан­ци­ма у Бе­лој ку­ћи.

И ма­да бо­шњач­ки зва­нич­ни­ци ми­ну­лих не­де­ља па­жљи­во би­ра­ју­ћи ре­чи до­бро па­зе где ста­ју, део ана­ли­ти­ча­ра све по­сма­тра као по­ку­шај Ба­ња­лу­ке да Са­ра­је­во ла­жно при­ка­же као под­не­бље ра­ди­кал­ног исла­ма. Цви­ја­но­ви­ће­ва је не­дав­но под­се­ти­ла и на из­ве­штај ЦИА, ко­ја је про­шле го­ди­не об­ја­ви­ла да у БиХ де­лу­је иран­ски Кор­пус ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де, док је аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја озна­чи­ла, то јест по­твр­ди­ла Му­сли­ман­ско брат­ство као те­ро­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју, ко­ја, по мно­гим ана­ли­за­ма, има озбиљ­ну ба­зу след­бе­ни­ка ме­ђу бо­шњач­ком по­ли­тич­ком ели­том.

Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС из­ве­шта­ва да, док се су­коб на Бли­ском ис­то­ку за­стра­шу­ју­ће ши­ри, по­ли­тич­ко Са­ра­је­во та­во­ри у ди­пло­мат­ској не­во­љи. Ко­ме се при­кло­ни­ти: моћ­ној Аме­ри­ци и њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма или ше­ри­јат­ском „при­ја­те­љу” Ира­ну са ко­јим не­рас­ки­ди­ве ни­ти „ве­зе” још од осам­де­се­тих го­ди­на, укљу­чу­ју­ћи и увоз џи­ха­ди­ста, ко­ји на­кон ра­та пле­не по­кло­ни­ке по ФБиХ сво­јом иде­о­ло­ги­јом?

Ма­ло бо­ље упу­ће­ни за­кљу­чу­ју да се не ра­ди о то­ме ко­ме ће се бо­шњач­ке во­ђе при­кло­ни­ти – јер ће то сва­ка­ко ура­ди­ти у ко­рист Аме­ри­ке, већ је у ери До­нал­да Трам­па за Са­ра­је­во опа­сно и то што је њи­хо­ва јав­ност на стра­ни Ира­на без об­зи­ра на то шта го­во­ри бо­шњач­ко ру­ко­вод­ство, што је кли­зав те­рен све док је, по пр­ви пут уна­зад пет де­це­ни­ја – у Бе­лој ку­ћи ста­нар ко­ји ис­ка­зу­је на­гла­ше­ну бри­гу за хри­шћан­ске ма­њи­не, због че­га је бом­бар­до­ва­на Ни­ге­ри­ја, а што су ге­о­по­ли­тич­ки трен­до­ви у ко­је се Ми­ло­рад До­дик, из­гле­да, до­ста ве­што укло­пио.   

Ма шта го­во­ри­ло зва­нич­но Са­ра­је­во, бо­шњач­ка јав­ност је на стра­ни му­сли­ман­ске др­жа­ве, ко­јој је пр­вог да­на ра­та по­би­јен др­жав­ни врх и сто­ти­не де­вој­чи­ца из основ­не шко­ле. Баш као што је и срп­ска јав­ност ин­тим­но на стра­ни Ру­си­је, без об­зи­ра на то што срп­ска др­жа­ва зва­нич­но при­зна­је те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Укра­ји­не.

С дру­ге стра­не, ме­ди­ји ми­ну­лих да­на из­но­се до­ка­зе о при­сут­но­сти Ира­на у БиХ, ко­је се­жу не са­мо до ра­та де­ве­де­се­тих, већ су ко­ре­ни, чи­ни се, по­че­ли да се пу­шта­ју од­мах на­кон ре­во­лу­ци­је у Те­хе­ра­ну.  

Из Са­ра­је­ва се рас­пра­ва о ути­ца­ју Ира­на по­ку­ша­ва оправ­да­ти сте­ре­о­ти­пи­ма – те­за­ма да је Те­хе­ран сво­ју мре­жу по­чео да пле­те на­кон „срп­ског те­ро­ра”, ма­да Ра­дио сло­бод­на Евро­па на­во­ди да је та зе­мља по­ма­га­ла про­бо­сан­ске сна­ге у ра­ту нов­цем, оруж­јем у ху­ма­ни­тар­но. На­бра­ја­ју се ско­ра­шњи са­стан­ци ак­ту­ел­них бо­шњач­ких зва­нич­ни­ка са ко­ле­га­ма из Ира­на, али се на­во­ди да је по­себ­ну па­жњу јав­но­сти при­ву­као Пер­сиј­ско-бо­сан­ски ко­леџ код Са­ра­је­ва, у вла­сни­штву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке Иран, у ко­јем се на сним­ци­ма ви­део пор­трет Ка­си­ма Су­леј­ма­ни­ја, јед­ног од не­кад нај­моћ­ни­јих вој­них за­по­вед­ни­ка Ира­на. У Са­ра­је­ву де­лу­је и Иран­ски кул­тур­ни цен­тар, а од 2016. ре­а­ли­зо­ван је низ из­ло­жби, филм­ских сед­ми­ца и књи­жев­них до­га­ђа­ја. Ана­ли­ти­ча­ри на­во­де да су по­шиљ­ке оруж­ја из Ира­на по­че­ле да до­ла­зе 1993. го­ди­не, а ка­ко ка­же бив­ши ам­ба­са­дор БиХ у Ира­ну Емир Ха­џи­ка­ду­нић, то се од­ви­ја­ло уз пре­ћут­ну са­гла­сност та­да­шње Клин­то­но­ве ад­ми­ни­стра­ци­је. Про­фе­сор Асим Муј­кић сма­тра да тврд­ње из Ба­ња­лу­ке о ве­зи Ира­на и Ар­ми­је БиХ „не­ма­ју ни­ка­квог те­ме­ља” и си­гу­ран је у то да то ме­ђу­на­род­ни ак­те­ри до­бро зна­ју.  

С дру­ге стра­не, без­бед­но­сни екс­перт Џе­вад Га­ли­ја­ше­вић твр­ди да је Иран за вре­ме ра­та у БиХ ре­ша­вао пи­та­ња свог ин­те­ре­са.

„На при­мер 11. сеп­тем­бар стра­те­шки је пла­ни­ран и из­ве­ден опе­ра­тив­но из БиХ... Зна­мо да је Иран сна­жном ин­фил­тра­ци­јом про­дро у без­бед­но­сне и оба­ве­штај­не струк­ту­ре у БиХ, у су­нит­ске гло­бал­не те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и по­чео да оства­ру­је ути­цај на Му­сли­ман­ску бра­ћу у БиХ и ор­га­ни­за­ци­је ко­је је она фор­ми­ра­ла”, ис­та­као је Га­ли­ја­ше­вић.  

Он ка­же да је Иран за вре­ме ра­та у БиХ имао сво­јих 3.100 вој­ни­ка у БиХ, а њи­хо­ва је­ди­ни­ца „Па­зда­ран” око 1.300, то јест Кор­пус ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де ко­ји је, ка­ко ка­же, у БиХ во­дио стра­те­шко ор­га­ни­зо­ва­ње ору­жа­них сна­га, пла­ни­ра­ње и ло­ги­сти­ку, док је на те­ре­ну би­ло и пре­ко хи­ља­ду при­пад­ни­ка Ве­ва­ка – оба­ве­штај­не слу­жбе Ира­на са за­дат­ком да у БиХ ство­ри осма­трач­ни­цу ка Евро­пи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.