Опуштајућа игра илузије и стварности

Владичин Хан – Иван Станковић ради као возач и мајстор у Предшколској установи „Пчелица” у родном Владичином Хану. Ван свакодневног посла он је младић са испуњеним дечачким сном.

„Ја сам мађионичар из љубави. Моји наступи од четрдесетак минута изолују ме од свакодневице, опуштају и уз насмејану публику пуне позитивном енергијом, када се и сам враћам у срећу детињства”, прича овај младић који ужива у својим наступима, настављајући један скрајнути и заборављени занат који је одушевљавао најмлађе, али и старије генерације.

Иван данас без велике рекламе и звучног имена пуни дечје играонице на рођенданима, забавама, приредбама у Владичином Хану и на југу Србије. Открива себи и деци један чаробан свет магије, скрајнут због помаме за друштвеним мрежама које преко мобилних уређаја и таблета масовно „окупирају” најмлађе генерације у потрази за илузијом.

„Од детињства сам учио разне трикове, фасциниран Биг Лалетом. Да научим нешто више, постао је изазов када сам пред децом у холу вртића извео пар трикова и видео њихову реакцију”, прича нам Иван, спреман на даље усавршавање у послу мађионичара. Он је у овом тренутку једини који се бави мађионичарским послом на југу Србије.

Купује реквизите и све активније вежба нове трикове како би могао изнова да интригира дечју машту, како у вртићима, тако и на свечаностима и приредбама. Признаје да је у дружењу са најмлађима и њиховим родитељима схватио да та игра између илузије и стварности опушта, као и да му задовољство на сваком наступу представљају реакција деце која још верују у магију. Открива да „мађионичара воле и одрасли на рођенданима и често помно прате извођење трикова, те наступ награђују аплаузима”.

„У основи овог лепог заната које се зове мађионичарство јесу трикови који се добро увежбају корак по корак, а публици изгледају као права магија. Уколико прескочите само један корак, чаролије неће бити. Изискује велику концентрацију и вежбање”, каже Иван за „Политику”. Зато и не чуди што је мађионичарство, како нам предочава, најређе занимање на свету – на два милиона становника долази тек један „чаробњак”. Иван је један једини међу 225.000 становника у јужњачком Пчињском округу, а вероватно и знатно шире.

Када изводи трикове, Иван је у елегантном издању са црним оделом и црвеном лептир-машном, са реквизитима и припремљеном сценом, уз озбиљно режирану илузију. Неки од захтевнијих трикова укључују лоптице и нестајање и поновно појављивање предмета, „претварање” предмета из једног у други, а да нема оних додатних кутија где се скривају.

„Трикови са кутијама изискују често увежбавање. Имају и до 15 различитих корака, који се морају испоштовати, иначе магија нестаје. Вежбам и жонглирање. Вежбе са лоптицама једне су од најтежих, али веома корисне – служе у борби против деменције”, објашњава нам Иван.

Његови наступи су интерактивног карактера. Деца нису само публика, већ и активни учесници у креирању и разрешењу самог трика.

„На мојим наступима деца су део чаролије. Дају ми позитивну енергију својим реакцијама и смехом. Они су чаробњаци – добију чаробни штапић којим ће нешто претворити у нешто друго или ће се реквизит једноставно поломити и из њега се појавити букет цвећа… И једно и друго измамиће срећу на њиховим лицима и смех”, наводи Иван Станковић, као скроман младић који верује у своју амбицију.

Програм који се зове „Мађионичар Иван” освојио је срца најмлађих за само пар месеци у Пчињском округу, али он наступа и у другим местима на југу Србије, све до Ниша. За човека који је променио толико занимања у животу, остварење дечјег сна не представља границу. Открива нам да тренутно ради на сценарију за позоришну представу за најмлађе која ће се звати „Кловнођионичарска бајка”, која ће се ускоро наћи пред публиком у седам општина Пчињског округа.