Опасности из Чавесовог дворишта

Венецуеланци би 2. децембра могли да референдумом дају овлашћења свом председнику да ограничи производњу нафте што би изазвало глобалну енергетску кризу у свету, упозорава се у коментару "Лос Анђелес тајмса", поводом најављених реформи устава којим се Угу Чавесу пружају могућности да неограничено буде биран и да заведе дуготрајно ванредно стање.

Подсећајући да је раст цене нафте и раније изазивао глобалну рецесију, коментатор венецуеланског председника пореди са шпанским диктатором Франком или италијанским Мусолинијем… У Чавесовим очима, пише амерички лист, светска економска криза, била би доказ да је дошао историјски крај америчкој "империји зла" и да је капитализам као модел крахирао.

Нису сви у Америци ни данас спремни да тако велики значај придају председнику нафтоносне Венецуеле која је пета по производњи енергената у свету и има највећа налазишта течног злата на западној хемисфери. Потпредседник Дик Чејни је недавно помешао Венецуелу са Перуом, када су га питали да прокоментарише антиамеричке изјаве Уга Чавеса. Упутио је неку врсту поруке Перуанцима да "заслужују бољег председника" па је после његов кабинет морао да се извињава због "лапсуса". Омашке америчке спољне политике према земљама у њиховом "задњем дворишту", већ сувише дуго трају и нису никаква реткост, како то са негодовањем констатује и последњи број часописа "Форин аферз" сугеришући да ће дивље растиње у запуштеној позадини америчке тврђаве кад-тад морати да се рашчисти.

Чавес је, како упозорава коментатор калифорнијског најугледнијег дневника, "брилијантни војни стратег" који је од 2004. потрошио 110 милијарди (петро) долара у "политичке инвестиције у Јужној и делимично у Северној Америци. То је сума еквивалентна оној коју су САД потрошиле на Маршалов план после Другог светског рата.

У Чавесовом програму потпомогнутом петродоларима је ширење револуције против капитализма и САД, како тврде Мајкл Роуан и Даглас Шоен, политички аналитичари и аутори књиге "Претње ближе кућном прагу" која треба да изађе из штампе првих дана 2008. године.

По овом сценарију, Чавесов боливарски социјалистички економски поредак би у наредном периоду, већ од децембра, добио на замаху. Са своје стране, председник Ирана Ахмадинежад искористио би хаотичну ситуацију, како би ојачао на Блиском истоку. Радећи у ортаклуку, двојац (Чавес и Ахмадинежад) лако би нашли партнере у Сирији и осталом делу региона. Чавес је већ победио у низу латиноамеричких земаља, како оцењују ова два експерта. Боливија, Еквадор и Никарагва су већ у његовом блоку. Аргентина му дугује пет милијарди долара, док су његови кандидати на изборима у Мексику и Костарики, изгубили само са једним постотком председничка места.

И Шпанија је напета због "Чавесових неодмерености" што се видело по незапамћеном инциденту на ибероамеричком самиту у Сантјагу када је краљ покушао да "ућутка" шефа латиноамеричке државе (о чему је наш лист писао). Шпански медији дискутују да ли ће овај "вербални Ватерло", како је Фидел Кастро из болничке постеље назвао наступ свог "духовног сина", утицати на инвестиције за бушење нафте у Венецуели.

Ненадани ударац Чавесу дошао је из суседства. Бразил се повукао из договореног плана о великом гасоводу југа, који је прошле године венецуелански председник најавио са помпом. Државна бразилска компанија "Петробрас" неће, како је објављено јуче, учествовати у развоју експлоатације природног гаса на венецуеланском налазишту. Председник "Петробраса" је изјавио у Риму на једној међународној конференцији о енергентима да ово налазиште природног гаса "није атрактивно за Бразил". Гасовод који би се снабдевао сировином са венецуеланског налазишта био би по плану дугачак пет хиљада километара и повезивао би Бразил, Венецуелу и Аргентину. По првобитној замисли, требало је да 50 одсто овог гаса, или 34 милиона кубика дневно, стиже до Бразила. По непотврђеним вестима, размирице су избиле око употребе енергената које је Бразил мислио да извози у треће земље. Није вероватно случајно што је Бразил одустао од заједничког пројекта са Венецуелом , баш када је вест о огромном налазишту нафте високог квалитета, у водама око бразилског града Сантоса, обишла свет. Чавес је бразилског шефа државе Лулу одмах иронично назвао "петролејским магнатом". Али и раније се знало за неслагање двојице председника који пропагирају различите видове социјализма. Док се Чавес приклања револуционарном социјализму, Лулу је заједно са Чилеом поклоник демократских социјалних реформи.