Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МИНИСТАР КУЛТУРЕ СРБИЈЕ НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ

Селаковић: Изјава министарке културе Хрватске врхунац лицемерја

Министар културе Србије Никола Селаковић навео је да је изјава хрватске министарке културе и медија Нине Обуљен Коржинек
Селаковић: Изјава министарке културе Хрватске врхунац лицемерја
Министар културе Никола Селаковић ( Фото / Танјуг /Јадранка Илић )

Министар културе Србије Никола Селаковић навео је да је изјава хрватске министарке културе и медија Нине Обуљен Коржинек, у којој говори о "савести" уметника и траумама из прошлости, врхунац лицемерја и својеврсна провидна демонстрација лажног морала.

Селаковић је, реагујући на изјаву Обуљен Коржинек након што је хрватски певач Тони Цетински отказао концерт у новосадском Спенсу тврдећи да је Спенс 1991. био "концентрациони логор", а у којој она тврди да би ситуација "била пуно лакша да се Србија заиста суочила са својом улогом и да сарађује по питању несталих", истакао да је гротескно и бизарно да представници Хрватске спочитавају било коме, а понајмање Србији, било шта што има везе са суочавањем са прошлошћу и питањима несталих и злочина.

„Врхунац лицемерја представља управо помињање питања несталих", истакао је Селаковић и додао да је реч о најпровиднијем покушају прикривања злочина и чињенице да су већина несталих лица управо Срби и то добрим делом Срби из Хрватске, који су ту живели на својим вишевековним огњиштима, све до злочиначких акција Бљесак и Олуја. 

„Када се говори о савести, не сме да се дозволи прећуткивање највећих злочина, макар из поштовања према жртвама. На простору некадашње Независне Државе Хрватске, у логорима попут Јасеновца, страдале су стотине хиљада невиних људи, понајвише Срба. Иза тих бројки стоје имена људи и деце која никада нису добила прилику да одрасту. То није само историја; то су ране које и данас живе у сећањима породица и у колективном памћењу народа", навео је Селаковић.

Додао је да је све мање од тога опасно близу потпиривању мржње према Србији и свему што је српско, са крајњом потребом да се прикрије ревизионистичка амбиција и замене улоге злочинаца и српских жртава.

Селаковић је истакао да је тешко слушати лекције о моралу из државе у којој се и данас воде расправе о томе да ли је прихватљиво користити усташке симболе и поздраве на јавним догађајима.

„Шокантно је када се на масовним концертима извођача као што је Марко Перковић Томпсон окупи преко пола милиона људи уз усташку симболику која код многих породица буди сећања на најгоре странице људске историје", указао је Селаковић.

Додао је да не можемо да заборавимо ни страдања из ратова деведесетих и да породице жртава и данас траже истину о својим најмилијима, а да злочини учињени у местима као што је логор Лора остају стравична рана за многе људе.

"Свакоме је јасно да то нису теме за политичко надметање, већ питања људског достојанства и правде. Србија остаје посвећена културној сарадњи, дијалогу и поштовању свих жртава, без обзира на њихову националност. Јер истинско суочавање са прошлошћу почиње тек онда када се свака жртва призна, а свака патња уважи и то без двоструких стандарда", нагласио је Селаковић.

Министарка културе и медија Хрватске Нина Обуљен Коржинек изјавила је претходно да сваки извођач „по савести одлучује где ће наступати" и изнела тврдњу да би ситуација била лакша да се, како је навела, „Србија заиста суочила са својом улогом и да сарађује по питању несталих".

Цетински је отказао концерт који је био заказан за 8. март у Спенсу само неколико сати пре почетка, тврдећи да је простор Спенса 1991. године био "концентрациони логор".

Градске власти у Новом Саду и управа СПЕНС-а категорички су одбацили те тврдње као апсолутне неситините и увредљиве.

Градоначелнмик Новог Сада Жако Мићин истакао је да је да у Спенсу никад није било никаквог концентрационог логора за Хрвате, већ да је у Спенсу постојао прихватни центар за избеглице, пренео је Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.