Потребна већа транспарентност система зарада

Готово деценију након што је најављена реформа система плата у јавном сектору, Србија и даље нема јединствен и транспарентан модел обрачуна зарада за више од пола милиона запослених. У новој анализи „Платни разреди у Србији: Поуке из неуспеле реформе”, Фискални савет закључује да је досадашњи покушај практично пропао, подбацио у концепту – али и износи предлог како би држава убудуће требало да приступи реформи. Указује на структуралне слабости које су довеле до озбиљних проблема у јавном сектору, укључујући снажну компресију плата, која је створила ризик за задржавање кључних стручњака и менаџмента у државним институцијама, те предлаже прагматичан приступ заснован на секторским интервенцијама, утемељеним на проверљивим подацима и високом степену транспарентности.

Првобитна идеја била је да се уведе јединствен систем платних разреда за читав јавни сектор. Плате би се рачунале тако што би се једна основица множила коефицијентима за различите послове и нивое одговорности, чиме је требало да се обезбеди принцип „иста плата за исти посао” и смање велике разлике између сектора. Међутим, та реформа никада није заживела у пракси.

Према оцени Фискалног савета, проблем није био само у спорој имплементацији, већ и у самом концепту реформе. Планирана основица била је постављена релативно ниско, што би довело до снажне компресије зарада – односно смањивања разлика између најнижих и највиших плата. Такав систем би, како упозорава савет, отежао држави да задржи стручњаке и руководеће кадрове у јавном сектору. Слична упозорења раније је износила и Светска банка, која је учествовала у анализи и припреми реформе. У њиховим препорукама такође је истакнуто да претерано сужавање распона плата може негативно да утиче на мотивацију запослених и способност државе да привуче квалитетан кадар.

Због тога Фискални савет сматра да би нови покушај реформе морао да изгледа другачије. Уместо јединственог система који би обухватио цео јавни сектор, предлаже се постепен, транспарентан и секторски приступ. Овај приступ би омогућио прецизније решавање специфичних проблема у различитим деловима јавног сектора, као што је компресија плата, без наметања ригидних, универзалних правила. Фискални савет наглашава да би такав специфичан приступ секторима омогућио брзо реаговање на акутне проблеме и истовремено омогућио дугорочне, структуриране реформе, засноване на поузданим подацима и високом степену транспарентности. Предложени приступ је фокусиран на анализу и корекцију проблема у специфичним секторима, уз поштовање јасних критеријума и транспарентности, док се избегава увођење „једног решења за све”, као што је био случај са законима из 2016. Поред тога, савет препоручује знатно већу транспарентност система плата. Држава би требало редовно да објављује детаљне податке о зарадама запослених кроз централни регистар плата „Искра” у јавном сектору који омогућава прецизну анализу плата, праћење одступања и осигурање јавне одговорности кроз стално објављивање релевантних података.

– Уместо једног свеобухватног и ригидног решења, реформске напоре треба усмерити ка секторски диференцираним мерама, заснованим на поузданим подацима, пре свега кроз платформу „Искра”, високој транспарентности и јасном упоришту на објективним параметрима, укључујући и потенцијално дубинске реформе појединих јавних служби. Такав приступ погоднији је за хитно адресирање компресије зарада тамо где она директно подрива капацитет државе да задржи кључне стручне кадрове, али и за постепено исправљање највећих структурних неравнотежа у паритетима плата у дугом року – наводи се у анализи.