Potrebna veća transparentnost sistema zarada

Gotovo deceniju nakon što je najavljena reforma sistema plata u javnom sektoru, Srbija i dalje nema jedinstven i transparentan model obračuna zarada za više od pola miliona zaposlenih. U novoj analizi „Platni razredi u Srbiji: Pouke iz neuspele reforme”, Fiskalni savet zaključuje da je dosadašnji pokušaj praktično propao, podbacio u konceptu – ali i iznosi predlog kako bi država ubuduće trebalo da pristupi reformi. Ukazuje na strukturalne slabosti koje su dovele do ozbiljnih problema u javnom sektoru, uključujući snažnu kompresiju plata, koja je stvorila rizik za zadržavanje ključnih stručnjaka i menadžmenta u državnim institucijama, te predlaže pragmatičan pristup zasnovan na sektorskim intervencijama, utemeljenim na proverljivim podacima i visokom stepenu transparentnosti.

Prvobitna ideja bila je da se uvede jedinstven sistem platnih razreda za čitav javni sektor. Plate bi se računale tako što bi se jedna osnovica množila koeficijentima za različite poslove i nivoe odgovornosti, čime je trebalo da se obezbedi princip „ista plata za isti posao” i smanje velike razlike između sektora. Međutim, ta reforma nikada nije zaživela u praksi.

Prema oceni Fiskalnog saveta, problem nije bio samo u sporoj implementaciji, već i u samom konceptu reforme. Planirana osnovica bila je postavljena relativno nisko, što bi dovelo do snažne kompresije zarada – odnosno smanjivanja razlika između najnižih i najviših plata. Takav sistem bi, kako upozorava savet, otežao državi da zadrži stručnjake i rukovodeće kadrove u javnom sektoru. Slična upozorenja ranije je iznosila i Svetska banka, koja je učestvovala u analizi i pripremi reforme. U njihovim preporukama takođe je istaknuto da preterano sužavanje raspona plata može negativno da utiče na motivaciju zaposlenih i sposobnost države da privuče kvalitetan kadar.

Zbog toga Fiskalni savet smatra da bi novi pokušaj reforme morao da izgleda drugačije. Umesto jedinstvenog sistema koji bi obuhvatio ceo javni sektor, predlaže se postepen, transparentan i sektorski pristup. Ovaj pristup bi omogućio preciznije rešavanje specifičnih problema u različitim delovima javnog sektora, kao što je kompresija plata, bez nametanja rigidnih, univerzalnih pravila. Fiskalni savet naglašava da bi takav specifičan pristup sektorima omogućio brzo reagovanje na akutne probleme i istovremeno omogućio dugoročne, strukturirane reforme, zasnovane na pouzdanim podacima i visokom stepenu transparentnosti. Predloženi pristup je fokusiran na analizu i korekciju problema u specifičnim sektorima, uz poštovanje jasnih kriterijuma i transparentnosti, dok se izbegava uvođenje „jednog rešenja za sve”, kao što je bio slučaj sa zakonima iz 2016. Pored toga, savet preporučuje znatno veću transparentnost sistema plata. Država bi trebalo redovno da objavljuje detaljne podatke o zaradama zaposlenih kroz centralni registar plata „Iskra” u javnom sektoru koji omogućava preciznu analizu plata, praćenje odstupanja i osiguranje javne odgovornosti kroz stalno objavljivanje relevantnih podataka.

– Umesto jednog sveobuhvatnog i rigidnog rešenja, reformske napore treba usmeriti ka sektorski diferenciranim merama, zasnovanim na pouzdanim podacima, pre svega kroz platformu „Iskra”, visokoj transparentnosti i jasnom uporištu na objektivnim parametrima, uključujući i potencijalno dubinske reforme pojedinih javnih službi. Takav pristup pogodniji je za hitno adresiranje kompresije zarada tamo gde ona direktno podriva kapacitet države da zadrži ključne stručne kadrove, ali i za postepeno ispravljanje najvećih strukturnih neravnoteža u paritetima plata u dugom roku – navodi se u analizi.