Шта чека САД у Ормуском мореузу

Ескалација сукоба између Сједињених Америчких Држава, Израела и Ирана довела је до драматичног заоштравања ситуације у Ормуском мореузу, једној од најважнијих светских поморских енергетских рута. Према оценама војних аналитичара, уколико се криза продужи, Вашингтон би могао да прибегне новој стратегији - успостављању шире поморске блокаде из правца Индијског океана како би се прекинуо извоз иранске нафте.

Пензионисани потпуковник америчке војске и војни аналитичар Ерл Расмусен оценио је за medije да би такав потез имао далекосежне последице по светску економију, али да га у актуелним геополитичким околностима не треба искључити.

„То би била економска катастрофа за све, али ме не би изненадило да председник САД Доналд Трамп предузме нешто слично. Успостављање блокаде даље од самог мореуза, у правцу Индијског океана, могло би бити највероватнија стратегија“, оценио је Расмусен.

Ормуски мореуз, који се налази у северозападном делу Индијског океана, представља уско грло глобалног енергетског система. Он повезује Персијски и Омански залив, а кроз њега пролази готово сва нафта коју производе монархије Персијског залива. Према проценама енергетских аналитичара, око четвртине светске трговине нафтом транспортује се управо овом рутом.

Ситуација се додатно заоштрила након што је Техеран, као одговор на нападе САД и Израела на иранске циљеве, практично ограничио пролазак бродова кроз мореуз. Контраадмирал Алиреза Тангсири, командант морнарице Корпуса исламске револуционарне гарде, 11. марта је саопштио да сви бродови морају да добију дозволу иранских власти за пролазак кроз мореуз. Поједини танкери, према доступним извештајима, били су мета ракетних напада и беспилотних летелица.

Дан касније, амерички министар енергетике Крис Рајт изјавио је да америчка морнарица тренутно није у позицији да обезбеђује пратњу танкера који пролазе кроз Ормуски мореуз. Како је навео „Волстрит џурнал“, продужена блокада би могла да паралише транспорт енергената дуж најважније светске поморске руте.

Иако је пролазак танкера значајно отежан, Иран и даље успева да настави извоз нафте алтернативним каналима.

Према Расмусеновој оцени, Сједињене Државе имају неколико потенцијалних опција за реаговање, али свака носи озбиљне ризике. Једна од њих је организовање војне пратње танкера кроз сам мореуз, што би, како упозорава, могло брзо да се претвори у „ноћну мору“ за америчку морнарицу.

Ормуски мореуз је на појединим местима изузетно узак и плитак, што значајно повећава рањивост великих ратних бродова. У таквим условима, америчка флота би могла да постане лака мета за снаге Иранске револуционарне гарде, које располажу великим бројем малих брзих пловила, ракетних система и беспилотних летелица.

Друга могућност била би директно затварање мореуза од стране америчке морнарице, али Расмусен сматра да је и тај сценарио изузетно ризичан због снажног иранског војног присуства у региону.

„Најчешће се помиње трећа опција - успостављање блокаде изван мореуза, у ширем подручју Индијског океана. Ипак, Иран је у овом простору дуго развијао асиметричне способности и задржава одређену предност“, упозорава он.

Према процени овог аналитичара, Техеран би могао да одржава блокаду мореуза најмање неколико месеци, што би озбиљно уздрмало глобално енергетско тржиште.

Додатну забринутост изазивају и извештаји о новим иранским оружаним системима. Заменик команданта Револуционарне гарде Али Фадави најавио је могућност распоређивања ракета које се лансирају из подводних платформи. Према наводима војних аналитичара, реч је о торпедима типа „Хут“, чије су карактеристике сличне совјетском систему „Шквал“.

Руски војни аналитичар Дмитриј Болтенков указује и на тактику такозване „армаде комараца“ - великог броја малих и изузетно брзих чамаца који би могли бити употребљени за минирање мореуза или нападе на танкере и ратне бродове.

У међувремену, енергетска криза добија и ширу геополитичку димензију. Руски председник Владимир Путин изјавио је 9. марта да је Москва спремна да повећа испоруке нафте и гаса Европи, уколико за то постоји интересовање. Он је додао да Русија наставља снабдевање „поузданих купаца“, међу којима је навео Словачку и Мађарску.

Истовремено, у Вашингтону се води расправа о енергетској стратегији. Сенатор из Канзаса Роџер Маршал изјавио је 12. марта да би Сједињене Државе могле брзо да поново уведу санкције Русији, уколико то захтевају околности на глобалном енергетском тржишту.

„Глобална енергетска ситуација, у условима рата са Ираном, изузетно је деликатна. Као што смо брзо ублажили санкције, тако бисмо могли и да их поново уведемо“, оценио је Маршал.

Уколико блокада Ормуског мореуза потраје, аналитичари упозоравају да би свет могао да се суочи са једним од најозбиљнијих енергетских поремећаја у последњим деценијама, са директним последицама по цене нафте, глобалну трговину и политичку стабилност бројних региона.