Šta čeka SAD u Ormuskom moreuzu

Eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana dovela je do dramatičnog zaoštravanja situacije u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih pomorskih energetskih ruta. Prema ocenama vojnih analitičara, ukoliko se kriza produži, Vašington bi mogao da pribegne novoj strategiji - uspostavljanju šire pomorske blokade iz pravca Indijskog okeana kako bi se prekinuo izvoz iranske nafte.

Penzionisani potpukovnik američke vojske i vojni analitičar Erl Rasmusen ocenio je za medije da bi takav potez imao dalekosežne posledice po svetsku ekonomiju, ali da ga u aktuelnim geopolitičkim okolnostima ne treba isključiti.

„To bi bila ekonomska katastrofa za sve, ali me ne bi iznenadilo da predsednik SAD Donald Tramp preduzme nešto slično. Uspostavljanje blokade dalje od samog moreuza, u pravcu Indijskog okeana, moglo bi biti najverovatnija strategija“, ocenio je Rasmusen.

Ormuski moreuz, koji se nalazi u severozapadnom delu Indijskog okeana, predstavlja usko grlo globalnog energetskog sistema. On povezuje Persijski i Omanski zaliv, a kroz njega prolazi gotovo sva nafta koju proizvode monarhije Persijskog zaliva. Prema procenama energetskih analitičara, oko četvrtine svetske trgovine naftom transportuje se upravo ovom rutom.

Situacija se dodatno zaoštrila nakon što je Teheran, kao odgovor na napade SAD i Izraela na iranske ciljeve, praktično ograničio prolazak brodova kroz moreuz. Kontraadmiral Alireza Tangsiri, komandant mornarice Korpusa islamske revolucionarne garde, 11. marta je saopštio da svi brodovi moraju da dobiju dozvolu iranskih vlasti za prolazak kroz moreuz. Pojedini tankeri, prema dostupnim izveštajima, bili su meta raketnih napada i bespilotnih letelica.

Dan kasnije, američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je da američka mornarica trenutno nije u poziciji da obezbeđuje pratnju tankera koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Kako je naveo „Volstrit džurnal“, produžena blokada bi mogla da parališe transport energenata duž najvažnije svetske pomorske rute.

Iako je prolazak tankera značajno otežan, Iran i dalje uspeva da nastavi izvoz nafte alternativnim kanalima.

Prema Rasmusenovoj oceni, Sjedinjene Države imaju nekoliko potencijalnih opcija za reagovanje, ali svaka nosi ozbiljne rizike. Jedna od njih je organizovanje vojne pratnje tankera kroz sam moreuz, što bi, kako upozorava, moglo brzo da se pretvori u „noćnu moru“ za američku mornaricu.

Ormuski moreuz je na pojedinim mestima izuzetno uzak i plitak, što značajno povećava ranjivost velikih ratnih brodova. U takvim uslovima, američka flota bi mogla da postane laka meta za snage Iranske revolucionarne garde, koje raspolažu velikim brojem malih brzih plovila, raketnih sistema i bespilotnih letelica.

Druga mogućnost bila bi direktno zatvaranje moreuza od strane američke mornarice, ali Rasmusen smatra da je i taj scenario izuzetno rizičan zbog snažnog iranskog vojnog prisustva u regionu.

„Najčešće se pominje treća opcija - uspostavljanje blokade izvan moreuza, u širem području Indijskog okeana. Ipak, Iran je u ovom prostoru dugo razvijao asimetrične sposobnosti i zadržava određenu prednost“, upozorava on.

Prema proceni ovog analitičara, Teheran bi mogao da održava blokadu moreuza najmanje nekoliko meseci, što bi ozbiljno uzdrmalo globalno energetsko tržište.

Dodatnu zabrinutost izazivaju i izveštaji o novim iranskim oružanim sistemima. Zamenik komandanta Revolucionarne garde Ali Fadavi najavio je mogućnost raspoređivanja raketa koje se lansiraju iz podvodnih platformi. Prema navodima vojnih analitičara, reč je o torpedima tipa „Hut“, čije su karakteristike slične sovjetskom sistemu „Škval“.

Ruski vojni analitičar Dmitrij Boltenkov ukazuje i na taktiku takozvane „armade komaraca“ - velikog broja malih i izuzetno brzih čamaca koji bi mogli biti upotrebljeni za miniranje moreuza ili napade na tankere i ratne brodove.

U međuvremenu, energetska kriza dobija i širu geopolitičku dimenziju. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 9. marta da je Moskva spremna da poveća isporuke nafte i gasa Evropi, ukoliko za to postoji interesovanje. On je dodao da Rusija nastavlja snabdevanje „pouzdanih kupaca“, među kojima je naveo Slovačku i Mađarsku.

Istovremeno, u Vašingtonu se vodi rasprava o energetskoj strategiji. Senator iz Kanzasa Rodžer Maršal izjavio je 12. marta da bi Sjedinjene Države mogle brzo da ponovo uvedu sankcije Rusiji, ukoliko to zahtevaju okolnosti na globalnom energetskom tržištu.

„Globalna energetska situacija, u uslovima rata sa Iranom, izuzetno je delikatna. Kao što smo brzo ublažili sankcije, tako bismo mogli i da ih ponovo uvedemo“, ocenio je Maršal.

Ukoliko blokada Ormuskog moreuza potraje, analitičari upozoravaju da bi svet mogao da se suoči sa jednim od najozbiljnijih energetskih poremećaja u poslednjim decenijama, sa direktnim posledicama po cene nafte, globalnu trgovinu i političku stabilnost brojnih regiona.