Рецензија историје је припрема за зло

Ре­ви­зи­ја исто­ри­је је при­пре­ма за иде­о­ло­шко оправ­да­ње, об­ли­ко­ва­ње све­сти сво­га гра­ђан­ства, али и прав­на осно­ва за зла ко­ја се већ на­но­се ру­ском и срп­ском на­ро­ду, и за­то је овај скуп ве­о­ма зна­ча­јан, а за оне ко­ји нам же­ле зло ве­о­ма опа­сан, јер ни­смо ов­де до­шли да би­смо се уљуљ­ка­ли у слав­ној про­шло­сти не­го смо се оку­пи­ли да се под­се­ти­мо и спре­ми­мо да бра­ни­мо са­да­шњост и бо­ри­мо се за бу­дућ­ност, по­ру­че­но је ју­че на ме­ђу­на­род­ној на­уч­ној кон­фе­рен­ци­ји у Ру­ском до­му.

На кон­фе­рен­ци­ји под на­зи­вом „80 го­ди­на на­кон по­бе­де: Се­ћа­ње ко­је жи­ви и лек­ци­је исто­ри­је” дру­гог, за­вр­шног да­на би­ле су за­сту­пље­не те­ме о са­вре­ме­ним по­ку­ша­ји­ма оправ­да­ва­ња звер­ста­ва фа­ши­зма то­ком Дру­гог свет­ског ра­та, кр­ше­њу пра­ва рат­них за­ро­бље­ни­ка и ци­ви­ла у кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма, о ге­о­по­ли­тич­кој ин­тер­пре­та­ци­ји на­сле­ђа Дру­гог свет­ског ра­та, о лек­ци­ја­ма из тог ра­та и њи­хо­вом зна­ча­ју за нор­ма­ли­за­ци­ју ме­ђу­на­род­них од­но­са, као и ства­ра­ње по­у­зда­них ме­ха­ни­за­ма ме­ђу­на­род­не без­бед­но­сти.

Се­кре­тар Ру­ског исто­риј­ског дру­штва у Ср­би­ји Бо­јан Ву­лин ре­као је да је ова ор­га­ни­за­ци­ја део Ру­ског исто­риј­ског дру­штва из Мо­скве и пр­во пред­став­ни­штво ван гра­ни­ца ру­ског све­та, што, ка­ко је на­гла­сио, да­је дру­штву по­себ­ну част, али и од­го­вор­ност да бу­де део бор­бе за очу­ва­ње исто­риј­ске исти­не, чи­ме се у исто вре­ме бра­ни и бу­дућ­ност.

У име пред­сед­ни­ка Дру­штва Алек­сан­дра Ву­ли­на, Бо­јан Ву­лин је про­чи­тао пи­смо, у ко­јем је ис­так­ну­то да ре­ви­зи­ја исто­ри­је ни­је кре­ну­ла ју­че. По­че­ла је, на­во­ди се, и пре не­го што је рат за­вр­шен. „До­пу­шта­ли смо да се пред на­шим очи­ма ме­ња исто­ри­ја, ми­сле­ћи да ће­мо ћу­та­њем и убла­жа­ва­њем спре­чи­ти да се зло по­но­ви, па смо та­ко и ми Не­мач­ку на­зи­ва­ли на­ци­стич­ком, иако Не­мач­ка ни­је би­ла на­ци­стич­ка, Не­мач­ка је би­ла не­мач­ка”, на­вео је Алек­сан­дар Ву­лин у свом пи­сму.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ни­је на­ред­бу о стре­ља­њу Ср­ба, Ру­са, Ро­ма и Је­вре­ја до­не­ла пар­ти­ја већ др­жа­ва и вој­ска не­мач­ке др­жа­ве. До­дао је да је Хи­тлер био ле­гал­ни и ле­ги­тим­ни во­ђа са ко­јим је За­пад ду­го де­лио мр­жњу пре­ма Со­вјет­ском Са­ве­зу и ру­ском на­ро­ду. „Та­ко и са­да, ка­да ка­же­мо ’на­ци­стич­ка Не­мач­ка’, ми ну­ди­мо при­ли­ку са­да­шњим ру­со­фо­би­ма и ср­бо­фо­би­ма да зло­чи­не сво­јих де­до­ва при­ка­жу као зло­чи­не не­ких дру­гих, не­ких та­мо на­ци­ста”, ис­та­као је Алек­сан­дар Ву­лин. За њих је, ка­ко је на­вео, на­ци­зам био са­мо не­у­спе­шни по­ли­тич­ко-по­слов­ни мо­дел у по­ход на Ис­ток.

„Са­да има­ју но­ви, ко­ји се зо­ве ’Европ­ске вред­но­сти и људ­ска пра­ва и сло­бо­де’”, на­гла­сио је Алек­сан­дар Ву­лин. Ти по­том­ци, ка­ко ка­же, ни­су се сти­де­ли сво­јих де­до­ва већ по­ра­за и тра­жи­ли су но­ву по­де­лу све­та. „Че­ка­ло се 50 го­ди­на. Че­ка­ло се да чи­та­ва рат­на ге­не­ра­ци­ја не­ста­не с исто­риј­ске по­зор­ни­це. Ује­ди­ње­њем Не­мач­ке и раз­би­ја­њем Ју­го­сла­ви­је и СССР-а за­по­чео је ве­ли­ки исто­риј­ски ре­ванш”, на­гла­сио је Алек­сан­дар Ву­лин. Да­нас се, ис­та­као је, по ЕУ и зе­мља­ма кан­ди­да­ти­ма ру­ше спо­ме­ни­ци со­вјет­ским бор­ци­ма јер но­ва исто­ри­ја го­во­ри да су они би­ли по­ро­бље­ни, а не осло­бо­ђе­ни, па та­ко, ка­ко је на­вео, сва­ко зло „на­не­то на­ма по­ста­је ци­ви­ли­за­циј­ска оба­ве­за. Де­ху­ма­ни­зо­ва­ти, про­ме­ни­ти, пре­би­ти, ухап­си­ти, оте­ти, укра­сти, сру­ши­ти, за­па­ли­ти, бра­ни­ти”.

„За њих су Сло­ве­ни гре­шка при­ро­де, слу­чај­ни бел­ци, а Ср­би и Ру­си на­ро­ди без вр­ли­на, си­ло­ва­те­љи, раз­бој­ни­ци, зло­чин­ци, а про­тив та­квих је све до­зво­ље­но”, на­вео је Алек­сан­дар Ву­лин. По­треб­на је ре­ви­зи­ја исто­ри­је и тре­ба по­ру­ши­ти спо­ме­ни­ке, јер на­род ко­ји не­ма сво­ју исто­ри­ју и сло­бо­ду да иза­бе­ре свој пут не мо­же од­бра­ни­ти сво­ју сло­бо­ду ни­ти је до­не­ти дру­ги­ма, на­гла­сио је Алек­сан­дар Ву­лин. За­то од Ру­си­је и Ср­би­је, ка­ко ка­же, же­ле да на­пра­ве зе­мље не­до­стој­не са­мо­стал­ног од­лу­чи­ва­ња, а он­да осло­бо­ди­о­ци по­ста­ју по­ро­бље­ни. „Али гре­ше јер зна­мо да ре­ви­зи­ја исто­ри­је ни­је пра­ње са­ве­сти по­је­ди­на­ца на вла­сти у ЕУ због зло­чи­на сво­је по­ро­ди­це”, под­ву­као је Алек­сан­дар Ву­лин.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ре­ви­зи­ја исто­ри­је је при­пре­ма за иде­о­ло­шко оправ­да­ње, об­ли­ко­ва­ње све­сти сво­га гра­ђан­ства, али и прав­на осно­ва са зла ко­ја се већ на­но­се ру­ском и срп­ском на­ро­ду. По­ру­чио је да је овај скуп за­то ве­о­ма зна­ча­јан, а да је за оне ко­ји нам же­ле зло ве­о­ма опа­сан јер „ми ни­смо ов­де до­шли да би­смо се уљуљ­ка­ли у слав­ној про­шло­сти не­го смо се оку­пи­ли да се под­се­ти­мо и спре­ми­мо да бра­ни­мо са­да­шњост и бо­ри­мо се за бу­дућ­ност”.

Изра­ел­ски исто­ри­чар Ги­де­он Грајф го­во­рио је на те­му „Суд­би­на ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру за ис­тре­бље­ње Бир­ке­нау (1941–1943) у по­ре­ђе­њу са суд­би­ном ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у отво­ре­ним под­руч­ји­ма на­ци­стич­ке Не­мач­ке”. „Три ми­ли­о­на и 300.000 за­ро­бље­них Со­вје­та умр­ло је у не­мач­ком за­ро­бље­ни­штву, то је нај­ве­ћа епи­зо­да зло­чи­на и по­гу­бље­ња то­ком Дру­гог свет­ског ра­та”, на­гла­сио је Грајф. Ка­ко је на­вео, на­ци­стич­ка иде­о­ло­ги­ја по­сма­тра­ла је Нем­це као су­пер­и­ор­ну ра­су, ари­јев­ску, док су за њих Сло­ве­ни би­ли ин­фе­ри­ор­на ра­са. То је био и иде­о­ло­шки и ра­сни рат, под­ву­као је исто­ри­чар. Со­вје­ти, по­го­то­во Ру­си, ка­ко је по­ја­снио, би­ли су тре­ти­ра­ни дру­га­чи­је од оста­лих на­ци­ја због тог ра­сног и иде­о­ло­шког кон­флик­та.

„У ју­ну 1941. го­ди­не спро­ве­де­на је не­мач­ка ин­ва­зи­ја на Со­вјет­ски Са­вез. Не­мач­ке сна­ге за­ро­би­ле су на ми­ли­о­не со­вјет­ских вој­ни­ка и од­ве­ле их у за­ро­бље­ни­штво. Због ка­та­стро­фал­них усло­ва мно­ги су умр­ли од гла­ди, бо­ле­сти, смр­за­ва­ња”, ре­као је Грајф и при­ка­зао по­тре­сне фо­то­гра­фи­је ко­је све­до­че у ка­квим су ужа­сним усло­ви­ма би­ли ми­ли­о­ни за­ро­бље­ни­ка на отво­ре­ном под­руч­ју, без хра­не, во­де, то­а­ле­та, при­сту­па ле­ка­ри­ма, а бо­ле­сти су се ши­ри­ле огром­ном бр­зи­ном. Ка­да је на­сту­пи­ла зи­ма 1941. на 1942. го­ди­ну, уми­ра­ли су због екс­трем­но ни­ских тем­пе­ра­ту­ра од смр­за­ва­ња, ре­као је Грајф. То ни­је слу­чај­ни ре­зул­тат, та ма­сов­на смрт­ност, ис­та­као је Грајф, већ ре­зул­тат при­ли­ка ко­је је об­ли­ко­ва­ла на­ци­стич­ка мр­жња. „То је јед­на од нај­тра­гич­ни­јих епи­зо­да мо­дер­не исто­ри­је”, под­ву­као је Грајф.

За мно­ге со­вјет­ске за­ро­бље­ни­ке крај Дру­гог свет­ског ра­та ни­је био и крај њи­хо­вим му­ка­ма, јер су они ко­ји су пре­жи­ве­ли на­ци­стич­ке ло­го­ре би­ли под­врг­ну­ти сум­њи­че­њи­ма и ис­пи­ти­ва­њи­ма но­ве со­вјет­ске вла­сти, ка­зао је Грајф. По­сле­ди­це за­ро­бља­ва­ња ти­ме су на­ста­вље­не и по­сле ра­та, за­кљу­чио је.

За­ме­ник пред­сед­ни­ка Ме­ђу­на­род­ног са­ве­за прав­ни­ка др Алек­сан­дар Ку­ди­мов ис­та­као је зна­чај су­прот­ста­вља­ња не­га­тив­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, као што је нео­на­ци­зам. Ре­као је да је при­ме­тио да у мно­гим кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма из Дру­гог свет­ског ра­та до­ла­зи до ме­ња­ња на ни­воу екс­по­на­та. Ка­ко је ис­при­чао, не­ка­да су у не­ка­да­шњим не­мач­ким кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма мо­гле да се ви­де тех­но­ло­ги­је ка­ко се ко­жа ски­да, об­ра­ђу­је, шта мо­же од ње да се на­пра­ви, итд. Ме­ђу­тим, вре­ме­ном су се та­кви по­да­ци укла­ња­ли, ре­као је Ку­ди­мов и до­дао да су да­нас го­то­во сви ти по­да­ци не­ста­ли, а чак се иде и та­ко да­ле­ко да се на­во­ди да су по­бед­ни­ци у Дру­гом свет­ском ра­ту Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, а не СССР. По­ру­чио је да се мо­ра ак­тив­ни­је ра­ди­ти на очу­ва­њу кул­ту­ре се­ћа­ња.

Ор­га­ни­за­тор Срп­ско оде­ље­ње Ме­ђу­на­род­ног фон­да ду­хов­ног је­дин­ства на­ро­да

Ор­га­ни­за­тор дво­днев­не кон­фе­рен­ци­је, на ко­јој су уче­ство­ва­ли исто­ри­ча­ри, вој­ни струч­ња­ци, прав­ни­ци и по­ли­тич­ки де­лат­ни­ци из ви­ше од 20 др­жа­ва, је­сте Срп­ско оде­ље­ње Ме­ђу­на­род­ног фон­да ду­хов­ног је­дин­ства на­ро­да, у са­рад­њи с Ин­сти­ту­том за по­ли­тич­ке сту­ди­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ар­хи­вом Вој­во­ди­не. Скуп је одр­жан уз по­др­шку Фон­да за по­др­шку и за­шти­ту пра­ва су­на­род­ни­ка ко­ји жи­ве у ино­стран­ству, Ко­ор­ди­на­ци­о­ног са­ве­та ру­ских су­на­род­ни­ка у Ср­би­ји, ам­ба­са­де Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји и Ру­ског до­ма у Бе­о­гра­ду.