Расте интересовање за трговачким маркама

Раст цена хране је последњих година значајно променио куповне навике грађана, а додатни подстицај је изазвала Уредба о ограничењу маржи у Србији, уведена како би се ублажио притисак поскупљења на потрошаче. Ове мере су се највише приметиле управо на производима трговачке марке које су постале уочљиво јефтиније и тиме и примамљивије купцима. Зато су се многи окренули овим производима који су по правилу јефтинији од брендова који се дуго налазе на тржишту.

Приватне робне марке, које на полицама нуде готово сви велики трговински ланци, бележе стабилан раст последњих година. Главни разлог је цена, јер су ови производи често од 10 до 30 одсто повољнији, јер у њиховој производњи нема високих трошкова маркетинга и брендирања. Ипак, за трговце приватне робне марке нису само начин да понуде јефтинију робу, већ и важан део пословне стратегије.

Наиме, код ових производа трговци имају већу контролу над ланцем снабдевања, од избора произвођача до формирања цене, па је и простор за зараду често већи него код познатих брендова. Управо зато многи трговински ланци последњих година шире асортиман сопствених робних марки и све им више уступају простор на полицама. Од основних намирница, попут млека, брашна и уља, понуда се проширила и на слаткише, готова јела, производе за домаћинство, па чак и на сегмент премијум производа.

Стручњаци оцењују да је раст приватних робних марки делом последица економске ситуације и осетљивости потрошача на цене, али и промене перцепције квалитета. Наиме, многи купци више не праве велику разлику између брендова и приватних робних марки, јер се значајан део тих производа производи у истим фабрикама као и познати брендови. Уколико се настави притисак на кућне буџете, али и ширење асортимана у трговинама, приватне робне марке би могле постати један од кључних инструмената конкуренције у малопродаји. За потрошаче то значи већи избор повољнијих производа, док за произвођаче и брендове представља нови изазов – како задржати лојалност купаца у све конкурентнијем окружењу. Наши саговорници из трговине кажу да су трговци у међувремену значајно подигли цене ових производа, па је у појединим категоријама разлика између приватних робних марки и познатих брендова била све мања. Трговци су на тим производима остваривали солидну зараду.

– После доношења Уредбе о ограничењу маржи и великог притиска јавности због високих цена хране, цене су у појединим категоријама поново пале како би их трговци опет понудили као јефтинију алтернативу брендовима. Питање је да ли ће им се и даље исплатити да на полицама имају све више сопствених робних марки. Мислим да ће то бити избалансирано јер познати брендови и даље привлаче део купаца који траже проверен квалитет и препознатљив производ. Приватне робне марке су намењене потрошачима који су осетљиви на цену – каже наш саговорник.

У Европи приватне робне марке имају много већи значај него у већини других делова света, али и даље их нема више од брендова. Ипак, њихов удео је веома висок и последњих година стално расте.

Према подацима истраживања компаније „Нилсен” , приватне робне марке данас учествују са око 38 до 39 одсто укупне продаје хране у европским супермаркетима. То значи да је скоро сваки трећи или четврти производ у корпи купаца приватна робна марка трговца.

У неким земљама тај удео је још већи. На пример, у Швајцарској приватне робне марке чине више од 50 одсто продаје, у Шпанији, Немачкој и Холандији њихов удео је од 40 до 47 одсто. На великим европским тржиштима као што су Немачка, Велика Британија и Француска заједнички удео износи око 40 одсто. Другим речима, брендови и даље доминирају, али приватне робне марке су постале скоро равноправан сегмент тржишта. У неким категоријама – као што су основне намирнице, смрзнута храна или производи за домаћинство – оне чак имају и већински удео. Процењује се да приватне робне марке у Србији учествују са око 13 до 15 одсто укупне продаје у малопродаји, што показује да на домаћем тржишту и даље постоји простор за њихов даљи раст.