Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕКОЛОГИЈА

Чађ од сагоревања нафте у Ирану стићи ће и до Арктика

Ослобађање црног угљеника могло би да убрза топљење леда
Чађ од сагоревања нафте у Ирану стићи ће и до Арктика
(EPA/WAEL HAMZEH)

Чађ од пожара нафте изазваних уништавањем постројења за складиштење нафте у Ирану могла би да доспе до руске арктичке зоне и оштети екосистем, упозорио је координатор стручног савета Канцеларије за пројекте развоја Арктика и ванредни професор на Руској председничкој академији за националну економију и јавну управу Александар Воротников.

"Проблем сагоревања нафте, који се сада догодио током сукоба на Блиском истоку, имаће веома озбиљан утицај на целокупну екологију планете, укључујући и Арктик. Сагоревање нафтних деривата производи црни угљеник, или, једноставно речено, чађ. А циркулација ваздуха указује на то да они неће заобићи Арктик. И ова чађ ће пасти у регион нашег руског Арктика", рекао је Воротников за агенцију ТАС.

Према његовим речима, ослобађање великих количина честица црног угљеника могло би убрзати топљење леда. Овај процес би негативно утицао на арктички екосистем и климу у целини. Штавише, загађење чађи могло би бити опасно за поларне животиње.

САД и Израел су 28. фебруара покренули војну операцију против Ирана. Погођени су главни ирански градови, укључујући Техеран. Корпус исламске револуционарне гарде најавио је велику операцију одмазде, нападајући циљеве у Израелу. Такође су погођени и амерички циљеви у Бахреину, Јордану, Катару, Кувајту, УАЕ и Саудијској Арабији. У ударима на Иран убијени су врховни вођа ајатолах Али Хамнеи и неколико других кључних личности у руководству Исламске Републике.

Иранско друштво Црвеног полумесеца упозорило је 8. марта да би у Техерану могле да се појаве киселе кише због угљоводоничних једињења која су испуштена у атмосферу услед експлозија у складиштима нафте на северу и западу града након америчких и израелских напада.

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.