Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗБОРИ У ДЕСЕТ ГРАДОВА И ОПШТИНА 29. МАРТА

Битка за 310 одборника

Битка за 310 одборника
Илиустрација Саша Димитријевић

Мање од две недеље остало је до локалних избора у 10 општина у Србији. У узаврелој политичкој сцени где нема поштовања за другачије политичко мишљење, досадашња кампања могла би се најбоље одсликати латинском фразом хомо хомини лупус – човек је човеку вук. Овај израз који је у петом веку први користио Плаут, а касније га преузео и Томас Хобс, изражава човеково стање у којем владају егоистични инстинкти који га стављају у рат свију против свих. Опозиција је прво „ратовала” против владајуће коалиције, па против мангупа у својим редовима, да би у једном тренутку на тапет дошле изборне комисије које су се придржавале закона. На крају је букнуо рат између проевропске опозиције и студената, где су вербалне балистичке ракете испаљиване на дневном нивоу. Друга страна је у одбрани користила системе типа Калуђер и Алек. Резултате овог „рата” видећемо врло брзо, већ 29. марта увече, када се преброје гласачки листићи.

Иако ће на изборима у десет градова и општина своје гласачко право моћи да искористи више од 250.000 људи, који ће бирати 310 одборника, локални избори који следе биће пре свега симболички важни за власт и опозицију, али неће пресудно променити политичку слику Србије. Владајућа коалиција је одавно сабила редове и већ после Божићних празника је кренула у кампању на терену. Велики број активиста у локалним срединама, потпомогнут колегама из суседних градова, кад год је то било могуће, прво су изнели страначке штандове на улице, па су кренули у кампању „од врата до врата” и разговор са гласачима. Пре него што се опозиција организовала, активисти владајуће Српске напредне странке су обилазили градове и села.

Иако истраживања јавног мњења говоре да, уколико се нешто у финишу кампање сензационално не догоди, да ће власт победити у свих десет локалних заједница на изборима 29. марта, председник Србије Александар Вучић је пословично опрезан. Као политички ветеран, зна да су најтеже унапред забележене победе, па је више пута оценио је да су опозиционе и, како је рекао, „блокадерске листе” велики фаворити на предстојећим локалним изборима. Вучић је, гостујући на РТС-у, изразио очекивања да ће његова странка борити да победи у свих десет општина. Нагласио је да они морају да буду демократски и изразио уверење да ће грађани глас дати онима који знају шта је држава и који могу да обезбеде сигурност за њих и њихову децу.

„То је наша обавеза. Ја мислим да су људи после 14 или 15 месеци малтретирања грађана и стравичне штете која је земљи нанета укидањем права на образовање, на рад људима, блокирањем путева и улица, смањивањем инвестиција и наношењем штете угледу Србије у иностранству на сваки могући начин зарад нечијих личних или групних партикуларних политичких интереса, то препознали”, рекао је Вучић. На питање да ли, ако власт добро прође на предстојећим локалним изборима и победи у скоро свих 10 градова и општина, онда можемо очекивати парламентарне изборе можда чак и пре лета, рекао је да ће надлежна институција о томе донети одлуку.

Да ли због тога, или због политичког прагматизма, тек за разлику од избора од пре четири године, када су све партије владајуће коалиције у ових десет локалних средина наступале одвојено, сада је процењено да све партије владајуће коалиције треба да буду на једној изборној листи. У свих десет општина на једној листи се налазе коалициони партнери – Социјалистичка партија Србије, која је увек самостално прелазила цензус. Договор о коалицији је направљен почетком године и није га нарушила ни чињеница да се лидер социјалиста Ивица Дачић налазио у болници где се борио за живот. Како је потпредседник СПС-а Ђорђе Милићевић рекао после расписивања избора, владајућа коалиција ће заједно на локалне изборе. Оценио је као репрезентативни узорак и тест – како за владајућу већину, тако и за „блокадерску опозицију”.

Исту одлуку донео је и ПУПС, традиционални коалициони партнер, па је тако потпредседник ПУПС-а Стефан Кркобабић рекао да је у питању „један много шири фронт, покрет који предводи Александар Вучић”.

На напредњачким листама сада су и радикали, који су пре четири године наступали самостално у осам од десет општина. Заветници су се борили самостално у Аранђеловцу, где су освојили 12 одсто и Севојну, где су имали пет посто гласова, али сада су и они на листи СНС-а. И странка Заједница Срба која је на прошлим изборима у Кули освојила осам посто гласова, сада је на листи СНС-а, баш као и странка Милана Стаматовића која је у Смедеревској Паланци пре четири године прешла цензус са четири посто освојених гласова. Странка председника општине Чајетина сада наступа самостално у Бајиној Башти и Севојну. После Београда, на заједничкој изборној листи у Кули налази се и Савез војвођанских Мађара која има четири кандидата за одборнике од 37 колико има листа „Александар Вучић – Кула наша породица”.

Нешто је другачија ситуација са опозицијом и студентима, у неким општинама су се већ ујединили, а у другим излазе одвојено, а чини се да је оштар сукоб око изборне листе у Смедеревској Паланци оголио интересе обе стране. Наводно удружени су се поделили врло брзо око расподеле мандата. Свака страна објективно је гледала само страначки или интерес који заступају студенти, а који бар за сада није познат. Кренули су од једне листе, да би после непуне две недеље дошло до три изборне листе. Зли политички језици спекулишу да је добро што је изборна кампања само 45 дана, јер да је потрајала могуће је да би се појавила још која студентска листа.

За разлику од овог опозиционог пола на политичкој сцени Србије, Нови ДСС излази на црту владајућој коалицији. Како је за наш лист рекао потпредседник Новог ДСС Дејан Шулкић, централа странке је дала пуну слободу својим одборима да одлуче у ком ће формату наступити на предстојећим локалним изборима у 10 градова и општина, уз једини услов да не иду ни у какву коалицију са странкама владајуће већине. Додао је да ће Нови ДСС учинити све као странка да што више грађана подстакну да изађу на локалне изборе 29. марта. „У оваквим околностима сваки опозициони актер који се појави на изборној листи чини прави подвиг”, навео је Шулкић.

Програмски директор агенције „Фактор плус” Предраг Лацмановић каже да га не изненађују неспоразуми и трвења између студентске листе и опозиције и за „Политику” наводи да све што академци у блокади раде од почетка до сада ће довести до генерацијског јаза озбиљних политичара и младих људи.

„Креативност нема границе и можемо да видимо да рецимо оно што се догодило у Смедеревској Паланци пробија све, чак и здраву логику. Проблем је у томе што ми се чини да цела та студентска организација на основу свега што смо до сада видели у медијима да се дешава унутар њихових редова и на тим пленумима, да се тај број активних бораца за ту некакву студентску листу временом драстично смањио и да они једноставно не знају, жаргонски речено, где ударају. Та организација се свела на двестотинак људи, отуда вероватно и потичу те сулуде идеје које смо видели у Смедеревској Паланци. Мислим да то њихово понашање води до потпуног цепања те приче о односима студената и опозиције. Сада видимо да ту нема никакве озбиљне организације и да се све то у великој мери распало. Претпостављам да ни сами ти студенти у блокади немају идеју ко ће бити, за који месец, кандидат за посланика јер су парламентарни избори најављени за крај године”, каже Лацмановић.

Додаје да сада на овим изборима у десет општина и градова неће имати тај проблем, али ће сигурно да се појави када буду били парламентарни избори, ко ће бити њихов кандидат од озбиљних људи и ко ће моћи да представља студенте. „Тада ће велики број оних који су их до сада безрезервно подржавали, али сада видимо да их је све мање и мање, потпуно напустити идеју да студенти буду ти који нешто мењају на боље. Студенти или ти који ће их делегирати, пре само седам, осам месеци вероватно би оберучке прихватили да буду на њиховој листи, а сумњам да је сада таква ситуација”, каже Лацмановић.

Истиче да је опозиција у старту направила грешку и да је сада тешко да се неке ствари исправе. Каже да колико је бар њему познато, Демократска странка подржава све што студенти раде и предложе. „С друге стране се налазе Драган Ђилас, Мирослав Мики Алексић и Здравко Понош који у овој ситуацији виде да су направили грешку, да једноставно студенти нису то што су били или се представљали да јесу и да они нису никаква специјална снага која може да парира овом режиму. Некритичко сагледавање понашања студентског покрета је довело до тога да ако се сада противите њиховом раду и опонирате им, на друштвеним мрежама добићете етикету да сте сарадник власти и да тајно сарађујете са Александром Вучићем. Уколико буду и даље правили гафове као у Смедеревској Паланци, подршка њиховом покрету биће све тања. За мене је невероватно да се појаве две непознате младе особе, које не желе да се представе, него избаце нека кодна имена и траже од опозиције на локалу да се понаша како они траже. Тога једноставно нема у озбиљним демократијама”, наглашава Лацмановић.  

Због свега тога он очекује да се озбиљна опозиција огради од студентске листе и да их представе као јако неозбиљне. Уколико се опозиција и по овом питању подели, то ће бити пре свега зато што поједини лидери страхују да на друштвеним мрежама не буду проглашени за саботере борбе против власти. „Према истраживањима јавног мњења, не треба занемарити чињеницу да је опозиционо бирачко тело више наклоњено студентима него било којим другим опозиционим политичким партијама. То сада није политички профитабилно, али једноставно ако желите да политички преживите морате да повучете и не популарне потезе које неће опозициони медији дочекати са одобравањем и аплаузима”, каже Предраг Лацмановић.    

Однос опозиције и студентских листи и даље делује крхко и конфузно, са сталном опасношћу од мимоилажења и унутрашњих сукоба. То је конфузна ситуација. Уколико се та студентска листа промовише једног дана, то ће изгледати тако да буде као једна партија која ће се поставити као главни партнер и актер у опозицији. То је један политички пут. А ако желе да иду разједињено, фрагментирано, и то је опција. Партикуларни интереси су легитимни у политици, а да ли су друштвено корисни – то је друго питање.

 А професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић има разумевање за студенте и за наш лист каже да се они морају наслонити на локалне активисте. Каже да је логичан корак био да после више месечних протеста уђете у политичку арену. „Гледајући изборну кампању имам утисак да јача свест у опозиционом делу политичке јавности да о томе да морате показати једно организационо и контролно јединство у односу на изборне услове. Истовремено, не смете да се цепкате због страха од падања испод цензуса. Морате да будете опрезни и према фантомским листама и промислите шта стоји иза бројних група грађана које су специфичне за локалне изборе. Све ово је очито нека врста припреме за изборе који следе крајем године”, наводи Стојиљковић.

Због бојкота избора пре четири године, опозиција махом нема инфраструктуру, па је то разлог зашто се студентски покрет мора више ослањати на локалне активисте цивилног друштва и опозиционих партија. „Морате бити мобилизовани, свуда присутни и активни у свим местима где се одржавају избори. Од великог значаја била је победа опозиционих партија у неком од локалних места. Свуда су представници власти на једној листи. То говори о сабирању енергије, максималној контроли, избегавању сваке врсте ризика. Десило им се у Зајечару да је неко пропао испод цензуса – то више неће дозволити, као што неће дозволити ни да слободни стрелци који су били једном у позицији да заноће као опозиција, а пробуде се у крилу власти – ала Заветници, заиграју те игре са другачијим резултатом. Од њих треба нешто и научити”, каже професор Стојиљковић.

Одборници бирају градоначелника или председника општине

На локалним изборима грађани не одлучују директно ко ће бити градоначелник или председник општине. Бирају се одборници јединица локалне самоуправе. Кандидата за градоначелника или председника општине предлаже председник Скупштине града или општине. Није неопходно да то буде кандидат који је први на изборној листи, али мора бити одборник. Кандидата одређује листа коју представља. За градоначелника/председника општине биће изабран кандидат који добије подршку више од половине одборника.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.