Bitka za 310 odbornika

Manje od dve nedelje ostalo je do lokalnih izbora u 10 opština u Srbiji. U uzavreloj političkoj sceni gde nema poštovanja za drugačije političko mišljenje, dosadašnja kampanja mogla bi se najbolje odslikati latinskom frazom homo homini lupus – čovek je čoveku vuk. Ovaj izraz koji je u petom veku prvi koristio Plaut, a kasnije ga preuzeo i Tomas Hobs, izražava čovekovo stanje u kojem vladaju egoistični instinkti koji ga stavljaju u rat sviju protiv svih. Opozicija je prvo „ratovala” protiv vladajuće koalicije, pa protiv mangupa u svojim redovima, da bi u jednom trenutku na tapet došle izborne komisije koje su se pridržavale zakona. Na kraju je buknuo rat između proevropske opozicije i studenata, gde su verbalne balističke rakete ispaljivane na dnevnom nivou. Druga strana je u odbrani koristila sisteme tipa Kaluđer i Alek. Rezultate ovog „rata” videćemo vrlo brzo, već 29. marta uveče, kada se prebroje glasački listići.

Iako će na izborima u deset gradova i opština svoje glasačko pravo moći da iskoristi više od 250.000 ljudi, koji će birati 310 odbornika, lokalni izbori koji slede biće pre svega simbolički važni za vlast i opoziciju, ali neće presudno promeniti političku sliku Srbije. Vladajuća koalicija je odavno sabila redove i već posle Božićnih praznika je krenula u kampanju na terenu. Veliki broj aktivista u lokalnim sredinama, potpomognut kolegama iz susednih gradova, kad god je to bilo moguće, prvo su izneli stranačke štandove na ulice, pa su krenuli u kampanju „od vrata do vrata” i razgovor sa glasačima. Pre nego što se opozicija organizovala, aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke su obilazili gradove i sela.

Iako istraživanja javnog mnjenja govore da, ukoliko se nešto u finišu kampanje senzacionalno ne dogodi, da će vlast pobediti u svih deset lokalnih zajednica na izborima 29. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poslovično oprezan. Kao politički veteran, zna da su najteže unapred zabeležene pobede, pa je više puta ocenio je da su opozicione i, kako je rekao, „blokaderske liste” veliki favoriti na predstojećim lokalnim izborima. Vučić je, gostujući na RTS-u, izrazio očekivanja da će njegova stranka boriti da pobedi u svih deset opština. Naglasio je da oni moraju da budu demokratski i izrazio uverenje da će građani glas dati onima koji znaju šta je država i koji mogu da obezbede sigurnost za njih i njihovu decu.

„To je naša obaveza. Ja mislim da su ljudi posle 14 ili 15 meseci maltretiranja građana i stravične štete koja je zemlji naneta ukidanjem prava na obrazovanje, na rad ljudima, blokiranjem puteva i ulica, smanjivanjem investicija i nanošenjem štete ugledu Srbije u inostranstvu na svaki mogući način zarad nečijih ličnih ili grupnih partikularnih političkih interesa, to prepoznali”, rekao je Vučić. Na pitanje da li, ako vlast dobro prođe na predstojećim lokalnim izborima i pobedi u skoro svih 10 gradova i opština, onda možemo očekivati parlamentarne izbore možda čak i pre leta, rekao je da će nadležna institucija o tome doneti odluku.

Da li zbog toga, ili zbog političkog pragmatizma, tek za razliku od izbora od pre četiri godine, kada su sve partije vladajuće koalicije u ovih deset lokalnih sredina nastupale odvojeno, sada je procenjeno da sve partije vladajuće koalicije treba da budu na jednoj izbornoj listi. U svih deset opština na jednoj listi se nalaze koalicioni partneri – Socijalistička partija Srbije, koja je uvek samostalno prelazila cenzus. Dogovor o koaliciji je napravljen početkom godine i nije ga narušila ni činjenica da se lider socijalista Ivica Dačić nalazio u bolnici gde se borio za život. Kako je potpredsednik SPS-a Đorđe Milićević rekao posle raspisivanja izbora, vladajuća koalicija će zajedno na lokalne izbore. Ocenio je kao reprezentativni uzorak i test – kako za vladajuću većinu, tako i za „blokadersku opoziciju”.

Istu odluku doneo je i PUPS, tradicionalni koalicioni partner, pa je tako potpredsednik PUPS-a Stefan Krkobabić rekao da je u pitanju „jedan mnogo širi front, pokret koji predvodi Aleksandar Vučić”.

Na naprednjačkim listama sada su i radikali, koji su pre četiri godine nastupali samostalno u osam od deset opština. Zavetnici su se borili samostalno u Aranđelovcu, gde su osvojili 12 odsto i Sevojnu, gde su imali pet posto glasova, ali sada su i oni na listi SNS-a. I stranka Zajednica Srba koja je na prošlim izborima u Kuli osvojila osam posto glasova, sada je na listi SNS-a, baš kao i stranka Milana Stamatovića koja je u Smederevskoj Palanci pre četiri godine prešla cenzus sa četiri posto osvojenih glasova. Stranka predsednika opštine Čajetina sada nastupa samostalno u Bajinoj Bašti i Sevojnu. Posle Beograda, na zajedničkoj izbornoj listi u Kuli nalazi se i Savez vojvođanskih Mađara koja ima četiri kandidata za odbornike od 37 koliko ima lista „Aleksandar Vučić – Kula naša porodica”.

Nešto je drugačija situacija sa opozicijom i studentima, u nekim opštinama su se već ujedinili, a u drugim izlaze odvojeno, a čini se da je oštar sukob oko izborne liste u Smederevskoj Palanci ogolio interese obe strane. Navodno udruženi su se podelili vrlo brzo oko raspodele mandata. Svaka strana objektivno je gledala samo stranački ili interes koji zastupaju studenti, a koji bar za sada nije poznat. Krenuli su od jedne liste, da bi posle nepune dve nedelje došlo do tri izborne liste. Zli politički jezici spekulišu da je dobro što je izborna kampanja samo 45 dana, jer da je potrajala moguće je da bi se pojavila još koja studentska lista.

Za razliku od ovog opozicionog pola na političkoj sceni Srbije, Novi DSS izlazi na crtu vladajućoj koaliciji. Kako je za naš list rekao potpredsednik Novog DSS Dejan Šulkić, centrala stranke je dala punu slobodu svojim odborima da odluče u kom će formatu nastupiti na predstojećim lokalnim izborima u 10 gradova i opština, uz jedini uslov da ne idu ni u kakvu koaliciju sa strankama vladajuće većine. Dodao je da će Novi DSS učiniti sve kao stranka da što više građana podstaknu da izađu na lokalne izbore 29. marta. „U ovakvim okolnostima svaki opozicioni akter koji se pojavi na izbornoj listi čini pravi podvig”, naveo je Šulkić.

Programski direktor agencije „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da ga ne iznenađuju nesporazumi i trvenja između studentske liste i opozicije i za „Politiku” navodi da sve što akademci u blokadi rade od početka do sada će dovesti do generacijskog jaza ozbiljnih političara i mladih ljudi.

„Kreativnost nema granice i možemo da vidimo da recimo ono što se dogodilo u Smederevskoj Palanci probija sve, čak i zdravu logiku. Problem je u tome što mi se čini da cela ta studentska organizacija na osnovu svega što smo do sada videli u medijima da se dešava unutar njihovih redova i na tim plenumima, da se taj broj aktivnih boraca za tu nekakvu studentsku listu vremenom drastično smanjio i da oni jednostavno ne znaju, žargonski rečeno, gde udaraju. Ta organizacija se svela na dvestotinak ljudi, otuda verovatno i potiču te sulude ideje koje smo videli u Smederevskoj Palanci. Mislim da to njihovo ponašanje vodi do potpunog cepanja te priče o odnosima studenata i opozicije. Sada vidimo da tu nema nikakve ozbiljne organizacije i da se sve to u velikoj meri raspalo. Pretpostavljam da ni sami ti studenti u blokadi nemaju ideju ko će biti, za koji mesec, kandidat za poslanika jer su parlamentarni izbori najavljeni za kraj godine”, kaže Lacmanović.

Dodaje da sada na ovim izborima u deset opština i gradova neće imati taj problem, ali će sigurno da se pojavi kada budu bili parlamentarni izbori, ko će biti njihov kandidat od ozbiljnih ljudi i ko će moći da predstavlja studente. „Tada će veliki broj onih koji su ih do sada bezrezervno podržavali, ali sada vidimo da ih je sve manje i manje, potpuno napustiti ideju da studenti budu ti koji nešto menjaju na bolje. Studenti ili ti koji će ih delegirati, pre samo sedam, osam meseci verovatno bi oberučke prihvatili da budu na njihovoj listi, a sumnjam da je sada takva situacija”, kaže Lacmanović.

Ističe da je opozicija u startu napravila grešku i da je sada teško da se neke stvari isprave. Kaže da koliko je bar njemu poznato, Demokratska stranka podržava sve što studenti rade i predlože. „S druge strane se nalaze Dragan Đilas, Miroslav Miki Aleksić i Zdravko Ponoš koji u ovoj situaciji vide da su napravili grešku, da jednostavno studenti nisu to što su bili ili se predstavljali da jesu i da oni nisu nikakva specijalna snaga koja može da parira ovom režimu. Nekritičko sagledavanje ponašanja studentskog pokreta je dovelo do toga da ako se sada protivite njihovom radu i oponirate im, na društvenim mrežama dobićete etiketu da ste saradnik vlasti i da tajno sarađujete sa Aleksandrom Vučićem. Ukoliko budu i dalje pravili gafove kao u Smederevskoj Palanci, podrška njihovom pokretu biće sve tanja. Za mene je neverovatno da se pojave dve nepoznate mlade osobe, koje ne žele da se predstave, nego izbace neka kodna imena i traže od opozicije na lokalu da se ponaša kako oni traže. Toga jednostavno nema u ozbiljnim demokratijama”, naglašava Lacmanović.  

Zbog svega toga on očekuje da se ozbiljna opozicija ogradi od studentske liste i da ih predstave kao jako neozbiljne. Ukoliko se opozicija i po ovom pitanju podeli, to će biti pre svega zato što pojedini lideri strahuju da na društvenim mrežama ne budu proglašeni za sabotere borbe protiv vlasti. „Prema istraživanjima javnog mnjenja, ne treba zanemariti činjenicu da je opoziciono biračko telo više naklonjeno studentima nego bilo kojim drugim opozicionim političkim partijama. To sada nije politički profitabilno, ali jednostavno ako želite da politički preživite morate da povučete i ne popularne poteze koje neće opozicioni mediji dočekati sa odobravanjem i aplauzima”, kaže Predrag Lacmanović.    

Odnos opozicije i studentskih listi i dalje deluje krhko i konfuzno, sa stalnom opasnošću od mimoilaženja i unutrašnjih sukoba. To je konfuzna situacija. Ukoliko se ta studentska lista promoviše jednog dana, to će izgledati tako da bude kao jedna partija koja će se postaviti kao glavni partner i akter u opoziciji. To je jedan politički put. A ako žele da idu razjedinjeno, fragmentirano, i to je opcija. Partikularni interesi su legitimni u politici, a da li su društveno korisni – to je drugo pitanje.

 A profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ima razumevanje za studente i za naš list kaže da se oni moraju nasloniti na lokalne aktiviste. Kaže da je logičan korak bio da posle više mesečnih protesta uđete u političku arenu. „Gledajući izbornu kampanju imam utisak da jača svest u opozicionom delu političke javnosti da o tome da morate pokazati jedno organizaciono i kontrolno jedinstvo u odnosu na izborne uslove. Istovremeno, ne smete da se cepkate zbog straha od padanja ispod cenzusa. Morate da budete oprezni i prema fantomskim listama i promislite šta stoji iza brojnih grupa građana koje su specifične za lokalne izbore. Sve ovo je očito neka vrsta pripreme za izbore koji slede krajem godine”, navodi Stojiljković.

Zbog bojkota izbora pre četiri godine, opozicija mahom nema infrastrukturu, pa je to razlog zašto se studentski pokret mora više oslanjati na lokalne aktiviste civilnog društva i opozicionih partija. „Morate biti mobilizovani, svuda prisutni i aktivni u svim mestima gde se održavaju izbori. Od velikog značaja bila je pobeda opozicionih partija u nekom od lokalnih mesta. Svuda su predstavnici vlasti na jednoj listi. To govori o sabiranju energije, maksimalnoj kontroli, izbegavanju svake vrste rizika. Desilo im se u Zaječaru da je neko propao ispod cenzusa – to više neće dozvoliti, kao što neće dozvoliti ni da slobodni strelci koji su bili jednom u poziciji da zanoće kao opozicija, a probude se u krilu vlasti – ala Zavetnici, zaigraju te igre sa drugačijim rezultatom. Od njih treba nešto i naučiti”, kaže profesor Stojiljković.

Odbornici biraju gradonačelnika ili predsednika opštine

Na lokalnim izborima građani ne odlučuju direktno ko će biti gradonačelnik ili predsednik opštine. Biraju se odbornici jedinica lokalne samouprave. Kandidata za gradonačelnika ili predsednika opštine predlaže predsednik Skupštine grada ili opštine. Nije neophodno da to bude kandidat koji je prvi na izbornoj listi, ali mora biti odbornik. Kandidata određuje lista koju predstavlja. Za gradonačelnika/predsednika opštine biće izabran kandidat koji dobije podršku više od polovine odbornika.