Коридор 10 обнавља домаће путеве

Ако посматрамо једнострано, снижење цена путарина за страна возила утицаће на мање приходе из транзита. Међутим, ниже цене ће на наш део Коридора 10 привући више возила, а тиме ћемо, у најмању руку, имати исту зараду од путарина као и до сада – каже за „Политику” Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

– Подсећам да су нам странци до сада приговарали због високих цена путарина, а последица таквих цена је било то што је знатан део саобраћајних токова са Блиског истока, Турске и Грчке, ка Европи, измештен на конкурентске правце Коридору 10. Овако ћемо имати више возила – објашњава Мркоњић.

Уколико до повећања промета на Коридору 10 не дође, наша земља ће ове године од наплате путарине зарадити између 30 и 40 милиона евра мање него прошле године. Разлог за то је изједначавање путарина за иностране шлепере са путарином коју плаћају домаћи возачи друмских крстарица. Одлуку о изједначавању цена, Влада Србије, према најави премијера Мирка Цветковића, требало би да донесе данас.

(/slika2)То може да значи мање пара за одржавање путева, при чему би приход од путарина (према незваничним информацијама прошле године на овај начин је зарађено 200 милиона евра) могао бити још и мањи – због светске економске кризе и најављеног изједначавања путарина (ниже цене за странце) и у осталим категоријама возила, осим за шлепере.

Мркоњићев став да ће мањак у каси бити надомештен повећањем броја возила за познаваоце саобраћајних токова у овом делу Европе, заснива се на логици која пије воду.

Наиме, због високих путарина у Србији, возачи камиона са југа Грчке већ годинама ка Европи путују трајектима до Италије одакле настављају пут ка северу континента.

Осим тога, Коридор 10 је добио конкуренцију у виду Коридора 4, који из Турске води преко Бугарске, Румуније и Мађарске. Од када су те земље ушле у Европску унију, на Коридору 4 више нема граница и задржавања због царине и полиције.

Међутим, Коридор 4 још није завршен, поред тога је и за неколико стотина километара дужи од нашег Коридора 10, који има бољу инфраструктуру и што је за возаче, односно шпедитере, најважније, путарине су појефтиниле.

Министар за инфраструктуру због тога очекује да ће Коридор 10 са тим, постојећим погодностима и завршетком аутопута од Лесковца ка Македонији и од Ниша до Димитровграда, постати својеврсни левак у који ће се сливати саобраћајни токови у овом делу Европе.

Србија путарине наплаћује по пређеној километражи. Примера ради, возач страног камиона који из Мађарске путује ка Македонији, за пролазак аутопутем од Хоргоша до Лесковца мора да издвоји 94,8 евра и још толико у повратку. Србија у том погледу није изузетак – на тај начин путарину наплаћују и Хрватскаи Македонија. Пролазак камиона аутопутем кроз Хрватску, преко Загреба, кошта 44,75, а кроз Македонију (такође бивши аутопут „Братство и јединство”) 13,71 евра.

Са друге стране, Мађарска, Румунија и Бугарска користе систем вињета – путарина које се не наплаћују у односу на пређене километре, већ се коришћење аутопутева ограничава временски. Тако седмодневна вињета за шлепер у Мађарској кошта 42,5 евра, у Румунији 52 а Бугарској 42 евра.

Пролазак страног аутомобила од Хоргоша до Лесковца кошта 25,85 евра, а за домаће возило тај трошак износи 15,7 евра. У Хрватској за пређени пут од границе са Србијом до границе са Словенијом треба издвојити 18, док у Македонији за пут од српске до грчке границе кошта 3,5 евра. Такозвана викенд вињета (четири дана) за аутомобил у Мађарској кошта 10,70 евра. У Румунији, седмодневна вињета за аутомобил стаје од три до пет евра, у зависности од тога да ли мотор има „еуро стандард” и који, док за један пролазак кроз Бугарску треба издвојити 3,5 евра.

Одржавање путева је уско везано за приходе из наплате путарине. Педантни Немци израчунали су да би Србија годишње само за одржавање постојеће друмске инфраструктуре требало да издваја милијарду евра. С обзиром на нашу економску реалност, то није могуће тако да ће држава ове године за путну мрежу издвојити око 300 милиона евра. У ту суму урачунато је 18,600 милијарди динара из наплате путарина и 15 милијарди динара прихода на име акцизе за гориво.

Да 300 милиона евра није довољно говори и статистика. Према њој је више од половине магистралних и 60 процената регионалних путева у незадовољавајућем стању; завршни слој асфалта у просеку је стар 30 година; од 3.800 друмских мостова више од 40 процената је у веома незавидном стању.

Посебан проблем је прекомерно оптерећење друмова који су пројектовани за оптерећења од десет тона. У пракси се, међутим, догађа да су друмови оптерећени и са 12, 14 и више тона, о чему сведоче „колотрази”, улегнућа ширине камионских гума. Ту су затим и крађе саобраћајних знакова (десет хиљада годишње), па и малверзације везане за обнову саобраћајница и, својевремено, наплату путарина.

Многи ће се тако сетити случаја са крађом на наплатним рампама и изјаве тадашњег, надлежног министра, Велимира Илића, који је говорио о „крадуцкању”. Тај случај је, међутим, занемарљив у односу на 30 милијарди динара које држава сада мора да исплати путарским предузећима за послове обављене између 2005. и 2008. године.

Контролом документације о извршеним радовима уочене су многобројне неправилности јер су путари послове обављали мимо уобичајене процедуре. Тако се дешавало да је пут асфалтиран у мају, пројектна документација предата током лета, а рачун испостављен у децембру – поступак је требало да тече обрнутим редом.

Затим, новац је трошен ненаменски, за радове на локалним путевима, који нису у државној надлежности. Држава финансира магистралне и регионалне саобраћајнице а остале путеве локална самоуправа, али та пракса је занемарена због предизборне кампање. Тако је асфалт стигао у забачена села а не на саобраћајнице којима дневно прође и по више хиљада возила.

Мркоњић тврди да држава више неће правити такве грешке, јер ће новац из путарине, како он обећава, бити усмераван искључиво у одржавање магистралних и регионалних путева.

-----------------------------------------------------------

Скупља путарина за домаћа возила

Управни одбор ЈП „Путеви Србије” јуче је упутио предлог Влади Србије да путарине за домаћа возила поскупе за 18 одсто, а да истовремено путарина за страна возила појефтини за 28 процената. Тиме би путарине за домаћа и страна возила биле изједначене.

Како се незванично може сазнати, поскупљење за домаћа возила од 18 одсто образлаже се урачунавањем пореза на додату вредност, који до сада није наплаћиван уз путарину.

По свему судећи, држава поскупљењем путарина за домаћа возила настоји да надокнади мањак прихода због појефтињења путарина за инострана возила у транзиту кроз Србију.

----------------------------------------------------------

Суседи по традицији не плаћају путарину

Вињете су карактеристичне за земље бившег Источног блока. Румунија, Бугарска и Мађарска до изласка иза челичне завесе једноставно нису имале аутопутеве због чега у тим земљама ни до данас, како је то својевремено рекао један од директора француске компаније Ванси, највећег концесионара у Европи, не постоји свест о могућности наплате путарине за домаће становништво. Интересантно је, међутим, да и Словенија користи вињете, али објашњење за то треба потражити у чињеници да је она територијално мала земља и да јој се због мале километраже не би исплатила наплата путарине на начин који се примењује у Србији, Хрватској и Македонији.

(/slika3)