Ако је из лабораторије – није месо

Европска унија направила је важан корак ка реформи агропрехрамбеног сектора – преговори Европског парламента и Савета постигли су политички договор о изменама законодавства које уређује заједничку организацију тржишта за пољопривредне производе.

Део овог договора садржи и одредбе о будућој терминологији за месне производе, а ово питање је вероватно и најинтересантније за потрошаче јер се о тој теми годинама воде полемике.

Наиме, називи који се односе на комаде меса или животињске врсте биће резервисани искључиво за производе од животиња. У пракси ово значи да храна добијена технологијама ћелијског узгоја, такозвано лабораторијско месо, неће смети да користи те називе. Изузетак су општији називи попут „бургер” или „кобасица”.

У Европи, иначе, у продаји не постоји ћелијско месо, а одобрење би могла да да искључиво Европскa агенцијa за безбедност хране (ЕФСА), према одредбама такозване Уредбе о новој храни, али тек након опсежних испитивања и процене.

Својевремено је дванаест земаља ЕУ тражило да се узимају у обзир сва питања и исходи дискусија које ће се одржати са државама чланицама и европским цивилним друштвом пре доношења било каквих одлука о одобрењу. Иначе, Италија је већ неколико година била најгласнији противник меса узгајаног у лабораторији уз захтев националне забране продаје производа целуларне пољопривреде (из лабораторија).

На званичном сајту „Гуд фуд института Европа”, непрофитне организације која се у суштини залаже за одрживу производњу хране, наводи се да ће први гајени производи широко доступни у Европи вероватно бити састојци попут ћелијске масти. Таква масноћа би могла да појача укус „меса” биљног порекла, које је и даље потрошачима мање привлачно – не само због структуре већ и због укуса које недовољно подсећа на право месо. Такође, како се истиче, то би могли да буду производи који садрже мале количине гајених месних ћелија.

У овој организацији наводе да је од 2023. године неколико компанија поднело захтеве за продају гајеног меса и састојака у ЕУ, Швајцарској и Великој Британији.

– Регулатори сада спроводе темељне и на доказима засноване процене безбедности и нутритивне вредности ових производа, а очекује се да ће процеси одобравања трајати најмање 18 месеци од подношења захтева, мада у пракси могу потрајати неколико година – објашњено је. Иначе, производи од гајеног меса већ су одобрени за продају у Сингапуру и Сједињеним Државама, тако да чињеница да је оно прошло ригорозне процесе одобравања у тим земљама сугерише да би исто могло да се догоди и у Европи. Међутим, ћелијско месо је још у раној фази свог развоја и захтева значајна улагања влада у истраживање и инфраструктуру како би гајени производи били широко доступни и од максималне користи за друштво.

Шта је циљ реформи пољопривредног сектора

Циљ реформи је да се реши дугогодишња неравнотежа снага између, с једне стране, пољопривредних произвођача, а с друге прерађивача и трговаца. Како је пренео „Агроњуз”, у пракси многи пољопривредници данас добијају тек мали део коначне тржишне вредности онога што производе.

– Овај договор представља важну прекретницу за европске пољопривреднике. Један од њихових кључних захтева претварамо у конкретну акцију – изјавио је европски комесар за пољопривреду и храну Кристоф Хансен. Једна од кључних новина јесу обавезни писани уговори при продаји пољопривредних производа. Уговори треба да дефинишу јасне услове о ценама, роковима испоруке и плаћања, чиме би се смањила неизвесност којој су произвођачи, посебно они мањи, изложени свакодневно. Договор истовремено јача улогу произвођачких организација, олакшавањем правила за њихово оснивање и признавање. На тај начин ЕУ жели да омогући пољопривредницима да колективно преговарају са великим купцима уместо да свако то чини сам. Законодавство уводи и јасније смернице за добровољне маркетиншке тврдње као што су „поштено” или „кратки ланци снабдевања” како би се спречиле обмањујуће праксе. Предвиђена је и могућност ванредне финансијске подршке државама чланицама у случају озбиљних тржишних поремећаја – механизам који би владама дао више алата за брзо реаговање у кризним ситуацијама.