И даље неумањена аура

Тридесет година након њене смрти, дело Маргерит Дирас је уздигнуто на статус класика, констатује француски лист „Фигаро”, уз податак да је њен роман „Љубавник”, добитник Гонкуртове награде 1984. године, продат у више од  2,4 милиона примерака (у издању куће „Éditions de Minuit“). Након што је посветио четири тома њеним комплетним делима, други издавач -  „La Pléiade” објављује специјално издање њених текстова из Индокине.

Дакле, три деценије након њене смрти, аура  Маргерит Дирас, остаје неумањена: њене романе, укључујући и „Љубавника”, читају особе свих узраста, њени текстови се проучавају у средњим школама, а драме јој се изводе у позориштима.

„Фигаро” подсећа да је књижевница, рођена иначе у Индокини,  преминула 3. марта 1996. године у свом париском дому, месец дана пред свој  82 . рођендан.

„Писање је била једина ствар која је испуњавала мој живот и очаравала га”, изјавила је неколико година раније.

Тридесет година касније, „оно што је остало од Маргерит Дирас је чаролија, мистерија. Много тога знамо о њој, али она је неисцрпна фигура”, тврди новинарка Беатрис Гире, која је управо објавила књигу „Маргерит Дирас. Прождире све”.

Tри деценије после смрти појавиле су се и друге књиге о овој књижевници, јер, за разлику од дискреције којој нагињу многи писци, она  је током свог живота тежила ка томе да буде јавна личност.

Академик Доминик Фернандез у свом најновијем делу, „A vous, troupe légère” пише да је била препознатљива по „округлом лицу, радозналим, очима, ситном стасу, живахном и лежерном понашању, истовремено запањеном и равнодушном изгледу”. Жилијен Пијат, који је координирао издање њених индокинеских дела код издавача „La Pléiade”, објављених крајем фебруара, каже пак да је успела да изгради слику „велике списатељице, експерименталне филмске редитељке и драмске редитељке, медијске пророчице, иритантне и спремне да искаже своје мишљење о свему – посебно ако би то могло да изазове узбуну”.

Према његовим речима, дело Маргерит Дирас опстаје јер „сведочи о изузетној разноликости и инвентивности”.

Штавише, „бави се питањима свог времена, најпре историјским (деколонизација, револуције, феминизам...), али посебно књижевним и теоријским (шта је роман? како писати?)” , објашњава он, а преноси „Фигатро”.

„Човек може и да се љути на Маргерит Дирас, али и да јој се диви”, наглашава Беатрис Гире, описујући као фасцинантну „мржњу са којом се понекад суочавала током свог живота”.

Ова књижевница се заиста није плашила провокација или контроверзи, коментарисала је разне догађаје који су у Француској третирани као случајеви, као што је и шокирала многе отворено описујући сопствено пропадање, углавном због алкохолизма.

Објавила је око тридесет књига, које су продате у милионима примерака и преведене на 35 језика. Међу њима су „Морски зид”, „Модерато кантабиле” и „Занесеност Лоле В. Стајн”.

Њен највећи успех остаје роман „Љубавник”, добитник Гонкурове награде из 1984. године, прича о скандалозној љубавној вези између петнаестогодишње девојке и двадесетседмогодишњег мушкарца.

„То је вероватно њен најмање компликован, најмање мистериозан роман. Она ту приповеда причу коју је веома лако разумети, што није случај са свим њеним књигама”, наглашава Беатрис Гире. 

Томас Симоне, шеф  издавачке куће „Éditions de Minuit”, која је објавила 15 дела Маргерит Дирас, каже да је „Љубавник” њихова најпродаванија књига.

„Постао је класик. И друга њена дела су издржала тест времена. Она очаравају читаоце својом разноликошћу, осетљивошћу и оригиналношћу њеног гласа и перспективе”,  каже он.

Неколико њених текстова коришћено је на француским испитима за матуру, као што је одломак из дела  „Moderato cantabile”   2024. године. Маргерит Дирас је такође била драматург, са око тридесет драма иза себе, укључујући комаде „Савана Беј” и „Енглески љубавник”, као и филмска редитељка, при чему критика посебно помиње филм „Индијска песмоа”.

Једино питање које остаје отворено јесте да ли је Маргерит Дирас имала и достојну политичку мисао. И о томе се појавила књига „Маргерит Дирас, жена политичар” аутора Виктора Лабија, у којој он жели да верује да је и њена политичка мисао била важна, али је књига оцењена као прилично неубедљива. Маргерит Дирас је почела да се бави политичким идејама тек након Другог светског рата (током којег је била у Покрету отпора), а на то ју је испровоцирао Де Гол којег уопште није волела, чак га је презирала и поредила га са Хитлером...

Критика констатује да човек има потпуно право да буде очаран њеном прозом, али зашто тражити да буде релевантна и у погледу политичких идеја. Другим речима, иако аутор Виктор Лаби у овој књизи настоји да јој да значај и на политичком пољу, критика тврди да не може свако да буде Малро или Ками.