Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштита државних интереса кошта

Заштита државних интереса кошта
Милош Алигрудић (Фото Танјуг)

Резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе немају обавезујући карактер, али имају изузетно велику тежину и зато је врло важно за сваку земљу да буде тамо и да спречи доношење аката који су штетни за њу и да лобира за своје интересе, каже за По„литику” Милош Алигрудић, донедавни шеф наше делегације у овој међународној институцији. Он наводи да је Србија успела да из текста Резолуције о Косову и Метохији избаци одредбу према којој Парламентарна скупштина Савета Европе подржава независност КиМ, као најбоље решење.

Косово је, ипак, постало независно?

Резолуција није била довољна да заустави независност, али је јако важно што ПС СЕ (Парламентарна скупштина Савета Европе) није усвојила текст у првобитној верзији, јер није створен утисак, што је била намера, да најстарија европска организација, чији део су и земље које нису чланице Европске уније, подржава независност Космета.

Поменули сте лобирање...

Тамо се најлакше и најједноставније може лобирати за своје интересе, јер су присутни и представници власти и опозиције из сваке земље, а стварање добрих контаката изузетно је важно, јер се не зна ко ће сутра у некој земљи имати кључни утицај.

Шта и како сте успели да излобирате?

Баш код ове прве резолуције о КиМ, коју је поднео врло утицајни, сада покојни, лорд Ралстон Џонстон, помогли су нам британски конзервативци. Тако је Дејвид Велшир, који је сада шеф европске демократске групе, уз договор с нама, поднео свој амандман којим се избацује одредба о независности КиМ. Специфичну помоћ пружила нам је и немачка делегација одсуством са гласања, што је, такође, било договорено. Важно је бити присутан и брзо реаговати чим се појави нешто што је штетно за земљу. Уколико сачекате да нека штетна резолуција стигне на пленарну седницу ПС СЕ, а нисте реаговали кад је пролазила читања по комитетима, онда вам је сваки труд залудан.

Стално присуство много кошта, наводи се да сте ви за годину дана потрошили 24.000 евра...

Знате шта, жута штампа је ових дана објављивала скандалозне текстове о трошковима, направљеним због рада у ПС СЕ. Не знам колико тачно је то износило, али ниједан евроцент од тога није отишао у џеп било кога од нас и сваки трошак је одобрила Народна скупштина Србије...

То је, ипак, велика сума?

Најјефтиније је да уопште не учествујемо, онда нема трошкова, али нема ни комуникације, ни лобирања, па ни резултата. Дакле, треба да одлучимо хоћемо ли се свугде и на сваком кораку борити за интересе наше државе или ћемо од тога одустати, јер се 20.000_30.000 евра може утрошити на други начин. Али, колики је значај парламентарне демократије најбоље се види по присуству представника других земаља на седницама комитета и других тела. Учешће Албаније је 52 одсто, а Норвешке и Швајцарске, које немају ни изблиза проблеме с којима се Србија суочава, 98 одсто. Наше присуство је било 38 одсто. Ако хоћете да, на пример Кипар гласа за неки ваш предлог, ви морате бити на седници неког комитета где се усваја неки документ важан за Кипар, јер ако ви не гласате за оно што је њима важно неће ни они за оно што је вама важно.

Шта сматрате највећим успехом док сте били шеф делегације?

Свакако то што смо успели да оту„пимо” оштрицу из две резолуције о КиМ, које је поднео лорд Џонстон. Спречили смо и усвајање резолуције немачког делегата Хермана о статусу румунске и влашке националне мањине у Србији. Он је покушао да оптужи Србију за, како је навео, креирање влашке националне мањине, а то су, по њему Румуни. То је било врло опасно за нас и да нисмо присуствовали на свим нивоима не бисмо спречили усвајање резолуције. Поносан сам и што смо успели, у договору са Русима, да прогурамо иницијативу да се Комитет СЕ бави несталим лицима са Космета и трговином људским органима. То смо покренули на основу књиге Карле дел Понте. Известилац за тај посао је Швајцарац Дик Марти, познат по томе што је истраживао тајне затворе америчке ЦИА у Европи, чиме се замерио Американцима. Ја сам три пута путовао јужно од Ибра и стигао до Призрена, обавио сам 35 интервјуа са људима чији су чланови породица нестали и ту су ми помогли саветници из парламента, дакле, ни они нису трошкарили паре за себе, како се злонамерно пише. То сад треба изгурати до краја, а то је могуће једино присуством и лобирањем.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.