Може ли Трамп да одблокира Ормуз

„Можда уопште не би требало да будемо (Америка) тамо.” – Тим речима, амерички председник Доналд Трамп, представио је новинарима на лету „Ер форс ван” са Флориде ка војној бази у Мериленду, у недељу вече свој најновији ток мисли поводом ратне драме у Ормуском пролазу – донедавно кључној траси петине нафте из Залива за светско тржиште. У наставку, Трамп је ово вајкање поткрепио већ познатим аргументом: „Ми (САД) имамо пуно нафте.” Овај мисаони обрт уследио је, иначе, након одлуке председника САД да од једног броја земаља, протеклог викенда, затражи помоћ поводом ситуације у Ормуском пролазу, улазно-излазној поморској „капији” Персијског залива (под здруженом управом Ирана и Омана). Наиме, Ормуски пролаз је од избијања сукоба Израела и САД против Ирана 28. фебруара под „селективном блокадом дозволе пловидбе” Техерана.

„Ударамо их (Иранце) веома снажно. Немају ништа друго него да направе мало проблема у Ормузу и корисници (извоза нафте кроз тај мореуз) би требало да нам помогну да га контролишемо. Прикладно је да људи који су корисници (Ормуског) мореуза помогну да се тамо ништа лоше не догоди. И они би требало да буду тамо”, оценио је Трамп у недељном интервјуу лондонском „Фајненшал тајмсу”, тврдећи да су Европа и Кина у великој мери зависне од нафте из Залива, за разлику од САД.

Колико дан раније, Трамп је након америчких дејстава по иранским нафтним инсталацијама на острву Харг поименце прозвао Кину, Француску, Јапан, Јужну Кореју и Велику Британију да се придруже будућој „коалицији делотворних” за потпуно ослобађање пловидбе Ормуским пролазом.

Потоња тишина с оне стране жице, вероватно је био повод да шеф Беле куће затим заоштри реторику дуплом претњом: с једне стране америчким савезницима у НАТО-у, а с друге према Кини. „Ако не буде одговора или ако буде негативан одговор, мислим да ће то бити веома лоше за будућност НАТО-а”, упозорио је Трамп. Пошто се Пекинг није сместа изјаснио, Трамп је поручио да очекује јасан одговор у следеће две недеље, иначе би предстојећа посета председника САД Кини „могла бити одложена”... Колико јуче, Пекинг је истакао подршку обустави свих сукоба, очувању суверенитета и територијалног интегритета и слободу пловидбе и трговине.

У међувремену, шта још Пекинг да каже Вашингтону, када су управо у недељу два иранска супертанкера испловила кроз Ормуз пут кинеских купаца. Или како да се одреде званични Париз и Лондон, када су у том тренутку већ успоставили извесне директне контакте у Техерану, ради олакшане пловидбе појединих западних нафтних превозника, док је Њу Делхи са Иранцима дипломатским преговорима већ успео да издејствује пролаз низа својих енерготанкера?

Нафтне берзе на растући кошмар над Персијским заливом за сада реагују брутално једноставно : новим дизањем цена нафте и свих њених деривата широм света. Тако је барел „брента” у недељу вече у Азији коштао око 106 долара (скок од 45 одсто од 28. фебруара) – јуче иначе око 105,44, али је зато барел лож-уља које користе бродови свих профила у Сингапуру коштао око 140 долара, а на терминалу Фужајра Уједињених Арапских Емирата (изван Ормуског пролаза, на Арабијском мору) и целих 160 долара.

Чињеница да би поједине кључне глобалне луке могле ускоро остати без горива за танковање бродова, један је иначе од мање „праћених” аспеката „највеће кризе у петроснабдевању у историји светског тржишта нафте” (прошлонедељна оцена Међународне агенције за енергију).

Даљи ток ратних збивања у и око Ормуског пролаза (острво Харг је иначе око 430 километара унутар Персијског залива), неизвестан је, поготово ако се зна да је амфибијска формација армије САД са око 5.000 маринаца протеклог викенда преусмерена из Јапана ка Средњем истоку. Да ли би могло уследити дејствовање на иранске нафтне инсталације на Харгу, и евентуално покушај инвазије, војна је тајна. Амерички министар одбране Пет Хегсет проценио је протеклог викенда да би сукоб над Персијским заливом могао бити окончан за „неколико недеља”.

Техеран истовремено шаље пркосне сигнале.

„Поносно се бавимо отпором и наставићемо га без сумње. Ормуски пролаз је отворен и затворен само за непријатеље. Отворени смо према земљама које теже да обезбеде слободну пловидбу Ормуским пролазом. Нисмо тражили прекид ватре. У наредним данима ћемо прославити нашу победу у овом рату, који мора да се заврши на начин да непријатељи више не помишљају на инвазију на Иран и да се напади не понове”, нагласио је ирански шеф дипломатије Абас Аракчи у изјавама које је пренела новинска агенција ИСНА.

Да ли би Вашингтон и Техеран могли да остваре свако своје циљеве и „одсвирају” крај сукоба за „неколико недеља” или у „наредним данима”, није сад јасно.

Енергетска криза изазвана „иранским ратом” могла би постати још гора, уколико се настави „блокада” Ормуског пролаза, истичу ових дана извршни директори водећи америчких нафтних компанија „Ексона”, „Шеврона” и „Коноко Филипса” у бројним разговорима са званичницима Трампове администрације, објавио је „Волстрит џорнал”.

У међувремену, Немачка, Француска, Велика Британија, Индија, Јапан, Аустралија, Јужна Кореја... у различито изнијансираним саопштењима засад не показују интересовање да се Америци придруже у водама надомак Ормуског пролаза и пошаљу, као што је Трамп тражио, „све што год да је потребно”: од командоса-атентатора до миноловаца.