Može li Tramp da odblokira Ormuz

„Možda uopšte ne bi trebalo da budemo (Amerika) tamo.” – Tim rečima, američki predsednik Donald Tramp, predstavio je novinarima na letu „Er fors van” sa Floride ka vojnoj bazi u Merilendu, u nedelju veče svoj najnoviji tok misli povodom ratne drame u Ormuskom prolazu – donedavno ključnoj trasi petine nafte iz Zaliva za svetsko tržište. U nastavku, Tramp je ovo vajkanje potkrepio već poznatim argumentom: „Mi (SAD) imamo puno nafte.” Ovaj misaoni obrt usledio je, inače, nakon odluke predsednika SAD da od jednog broja zemalja, proteklog vikenda, zatraži pomoć povodom situacije u Ormuskom prolazu, ulazno-izlaznoj pomorskoj „kapiji” Persijskog zaliva (pod združenom upravom Irana i Omana). Naime, Ormuski prolaz je od izbijanja sukoba Izraela i SAD protiv Irana 28. februara pod „selektivnom blokadom dozvole plovidbe” Teherana.

„Udaramo ih (Irance) veoma snažno. Nemaju ništa drugo nego da naprave malo problema u Ormuzu i korisnici (izvoza nafte kroz taj moreuz) bi trebalo da nam pomognu da ga kontrolišemo. Prikladno je da ljudi koji su korisnici (Ormuskog) moreuza pomognu da se tamo ništa loše ne dogodi. I oni bi trebalo da budu tamo”, ocenio je Tramp u nedeljnom intervjuu londonskom „Fajnenšal tajmsu”, tvrdeći da su Evropa i Kina u velikoj meri zavisne od nafte iz Zaliva, za razliku od SAD.

Koliko dan ranije, Tramp je nakon američkih dejstava po iranskim naftnim instalacijama na ostrvu Harg poimence prozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da se pridruže budućoj „koaliciji delotvornih” za potpuno oslobađanje plovidbe Ormuskim prolazom.

Potonja tišina s one strane žice, verovatno je bio povod da šef Bele kuće zatim zaoštri retoriku duplom pretnjom: s jedne strane američkim saveznicima u NATO-u, a s druge prema Kini. „Ako ne bude odgovora ili ako bude negativan odgovor, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO-a”, upozorio je Tramp. Pošto se Peking nije smesta izjasnio, Tramp je poručio da očekuje jasan odgovor u sledeće dve nedelje, inače bi predstojeća poseta predsednika SAD Kini „mogla biti odložena”... Koliko juče, Peking je istakao podršku obustavi svih sukoba, očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta i slobodu plovidbe i trgovine.

U međuvremenu, šta još Peking da kaže Vašingtonu, kada su upravo u nedelju dva iranska supertankera isplovila kroz Ormuz put kineskih kupaca. Ili kako da se odrede zvanični Pariz i London, kada su u tom trenutku već uspostavili izvesne direktne kontakte u Teheranu, radi olakšane plovidbe pojedinih zapadnih naftnih prevoznika, dok je Nju Delhi sa Irancima diplomatskim pregovorima već uspeo da izdejstvuje prolaz niza svojih energotankera?

Naftne berze na rastući košmar nad Persijskim zalivom za sada reaguju brutalno jednostavno : novim dizanjem cena nafte i svih njenih derivata širom sveta. Tako je barel „brenta” u nedelju veče u Aziji koštao oko 106 dolara (skok od 45 odsto od 28. februara) – juče inače oko 105,44, ali je zato barel lož-ulja koje koriste brodovi svih profila u Singapuru koštao oko 140 dolara, a na terminalu Fužajra Ujedinjenih Arapskih Emirata (izvan Ormuskog prolaza, na Arabijskom moru) i celih 160 dolara.

Činjenica da bi pojedine ključne globalne luke mogle uskoro ostati bez goriva za tankovanje brodova, jedan je inače od manje „praćenih” aspekata „najveće krize u petrosnabdevanju u istoriji svetskog tržišta nafte” (prošlonedeljna ocena Međunarodne agencije za energiju).

Dalji tok ratnih zbivanja u i oko Ormuskog prolaza (ostrvo Harg je inače oko 430 kilometara unutar Persijskog zaliva), neizvestan je, pogotovo ako se zna da je amfibijska formacija armije SAD sa oko 5.000 marinaca proteklog vikenda preusmerena iz Japana ka Srednjem istoku. Da li bi moglo uslediti dejstvovanje na iranske naftne instalacije na Hargu, i eventualno pokušaj invazije, vojna je tajna. Američki ministar odbrane Pet Hegset procenio je proteklog vikenda da bi sukob nad Persijskim zalivom mogao biti okončan za „nekoliko nedelja”.

Teheran istovremeno šalje prkosne signale.

„Ponosno se bavimo otporom i nastavićemo ga bez sumnje. Ormuski prolaz je otvoren i zatvoren samo za neprijatelje. Otvoreni smo prema zemljama koje teže da obezbede slobodnu plovidbu Ormuskim prolazom. Nismo tražili prekid vatre. U narednim danima ćemo proslaviti našu pobedu u ovom ratu, koji mora da se završi na način da neprijatelji više ne pomišljaju na invaziju na Iran i da se napadi ne ponove”, naglasio je iranski šef diplomatije Abas Arakči u izjavama koje je prenela novinska agencija ISNA.

Da li bi Vašington i Teheran mogli da ostvare svako svoje ciljeve i „odsviraju” kraj sukoba za „nekoliko nedelja” ili u „narednim danima”, nije sad jasno.

Energetska kriza izazvana „iranskim ratom” mogla bi postati još gora, ukoliko se nastavi „blokada” Ormuskog prolaza, ističu ovih dana izvršni direktori vodeći američkih naftnih kompanija „Eksona”, „Ševrona” i „Konoko Filipsa” u brojnim razgovorima sa zvaničnicima Trampove administracije, objavio je „Volstrit džornal”.

U međuvremenu, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Indija, Japan, Australija, Južna Koreja... u različito iznijansiranim saopštenjima zasad ne pokazuju interesovanje da se Americi pridruže u vodama nadomak Ormuskog prolaza i pošalju, kao što je Tramp tražio, „sve što god da je potrebno”: od komandosa-atentatora do minolovaca.