Трст и нове руте трговине

Сукоб на Блиском истоку увео нас је у фазу значајне међународне нестабилности. Главни приоритет Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије био је, пре свега, да пружи помоћ италијанским грађанима који су се затекли у кризи, осигуравајући њихов безбедан повратак у Италију. Међутим, свака међународна криза захтева шире сагледавање њених последица. Тако се, поред трагедије рата, јавља и снажан утицај на глобалну економску равнотежу.

Тензије широм Залива и Ормуског мореуза јасно показују колико су осетљиве неке од главних артерија међународне трговине. Текућа криза већ врши снажан инфлаторни притисак на цене гаса, нафте и других стратешких добара као што су ђубрива, са последицама на глобалне цене хране. Како ова чворишта постају све изложенија геополитичким тензијама, неопходност хитног јачања безбедности и диверсификације трговинских путева постаје очигледна.

Последњих година Европа се већ суочила са сличним изазовом. Руска агресија против Украјине приморала је на брзу диверсификацију извора снабдевања енергијом. За само неколико месеци преиспитали смо инфраструктуру, снабдевање и партнерства како бисмо осигурали безбедност и континуитет наших економских система. Данас криза на Блиском истоку захтева од нас да на исти начин размишљамо о трговинским путевима. Управо из те перспективе треба тумачити значај пројекта економског коридора Индија – Блиски исток – Европа (ИМЕЦ). Не говоримо само о линији уцртаној на мапи, већ о потенцијалној реорганизацији логистичких и индустријских ланаца између Индије, Залива и Европе, која може да редефинише трговинске токове и ојача улогу Медитерана као стратешког простора који повезује Азију и Европу, са потенцијалном користи за Италију процењеном на чак 26 милијарди евра.

Када се промене глобални трговински путеви, мења се и економска географија. Нови трговински коридори стварају нова логистичка и производна залеђа: територије које привлаче инвестиције, смештају дистрибутивне центре и развијају индустријске активности повезане са међународним ланцима вредности. Уколико једна од главних европских приступних тачака овим путевима буде Медитеран, а посебно северни Јадран, његов природни обим покривања не може бити ограничен само на западноевропска тржишта. Неизбежно ће се окренути и централној Европи и западном Балкану, који представљају географски и инфраструктурни мост између Медитерана и срца континента.

Због свог географског положаја, близине европском тржишту и постепеног усклађивања са стандардима Европске уније, западни Балкан може постати саставни део ове нове логистичке архитектуре: не само као транзитно подручје већ и као право економско залеђе рута између Азије и Европе, способно да привуче инвестиције и ојача регионалне производне ланце. Инфраструктура балканског региона такође може имати користи од овог развоја, доприносећи управљању и расподели дела трговинских токова који у Европу стижу кроз овај коридор.

У оваквом сценарију Медитеран поново добија стратешку улогу. Италија је, због свог географског положаја, природна логистичка платформа између Европе, Азије и Африке. Наш лучки систем представља једну од главних стратешких инфраструктура европског континента: са разгранатом мрежом пристаништа која повезује Медитеран са најзначајнијим економским и производним коридорима Европе.

Унутар овог система северни Јадран заузима привилегован положај у повезивању Медитерана са централном Европом. Трст, због своје историје, географског положаја и инфраструктурних веза, представља једно од најприроднијих чворишта ове мреже. Стога није случајно што ће Трст 17. марта бити домаћин два важна догађаја посвећена регионалној сарадњи и новим економским путевима: обележавање тридесете годишњице Централноевропске иницијативе (ЦЕИ) и форум о ИМЕЦ коридору.

Биће то прилика да се разговара о будућој повезаности између Медитерана, Балкана и централне Европе, уз учешће бројних министара из балканских земаља, високих представника земаља заинтересованих за ИМЕЦ коридор и представника пословне заједнице, као сведочење о стратешкој улози овог региона у развоју нових логистичких ланаца између Азије и Европе.

Јачање веза између Медитерана, Европе и Индо-Пацифика значи јачање економске безбедности нашег континента. У овој новој географији глобалних рута Италија може и мора играти водећу улогу.