Trst i nove rute trgovine

Sukob na Bliskom istoku uveo nas je u fazu značajne međunarodne nestabilnosti. Glavni prioritet Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije bio je, pre svega, da pruži pomoć italijanskim građanima koji su se zatekli u krizi, osiguravajući njihov bezbedan povratak u Italiju. Međutim, svaka međunarodna kriza zahteva šire sagledavanje njenih posledica. Tako se, pored tragedije rata, javlja i snažan uticaj na globalnu ekonomsku ravnotežu.

Tenzije širom Zaliva i Ormuskog moreuza jasno pokazuju koliko su osetljive neke od glavnih arterija međunarodne trgovine. Tekuća kriza već vrši snažan inflatorni pritisak na cene gasa, nafte i drugih strateških dobara kao što su đubriva, sa posledicama na globalne cene hrane. Kako ova čvorišta postaju sve izloženija geopolitičkim tenzijama, neophodnost hitnog jačanja bezbednosti i diversifikacije trgovinskih puteva postaje očigledna.

Poslednjih godina Evropa se već suočila sa sličnim izazovom. Ruska agresija protiv Ukrajine primorala je na brzu diversifikaciju izvora snabdevanja energijom. Za samo nekoliko meseci preispitali smo infrastrukturu, snabdevanje i partnerstva kako bismo osigurali bezbednost i kontinuitet naših ekonomskih sistema. Danas kriza na Bliskom istoku zahteva od nas da na isti način razmišljamo o trgovinskim putevima. Upravo iz te perspektive treba tumačiti značaj projekta ekonomskog koridora Indija – Bliski istok – Evropa (IMEC). Ne govorimo samo o liniji ucrtanoj na mapi, već o potencijalnoj reorganizaciji logističkih i industrijskih lanaca između Indije, Zaliva i Evrope, koja može da redefiniše trgovinske tokove i ojača ulogu Mediterana kao strateškog prostora koji povezuje Aziju i Evropu, sa potencijalnom koristi za Italiju procenjenom na čak 26 milijardi evra.

Kada se promene globalni trgovinski putevi, menja se i ekonomska geografija. Novi trgovinski koridori stvaraju nova logistička i proizvodna zaleđa: teritorije koje privlače investicije, smeštaju distributivne centre i razvijaju industrijske aktivnosti povezane sa međunarodnim lancima vrednosti. Ukoliko jedna od glavnih evropskih pristupnih tačaka ovim putevima bude Mediteran, a posebno severni Jadran, njegov prirodni obim pokrivanja ne može biti ograničen samo na zapadnoevropska tržišta. Neizbežno će se okrenuti i centralnoj Evropi i zapadnom Balkanu, koji predstavljaju geografski i infrastrukturni most između Mediterana i srca kontinenta.

Zbog svog geografskog položaja, blizine evropskom tržištu i postepenog usklađivanja sa standardima Evropske unije, zapadni Balkan može postati sastavni deo ove nove logističke arhitekture: ne samo kao tranzitno područje već i kao pravo ekonomsko zaleđe ruta između Azije i Evrope, sposobno da privuče investicije i ojača regionalne proizvodne lance. Infrastruktura balkanskog regiona takođe može imati koristi od ovog razvoja, doprinoseći upravljanju i raspodeli dela trgovinskih tokova koji u Evropu stižu kroz ovaj koridor.

U ovakvom scenariju Mediteran ponovo dobija stratešku ulogu. Italija je, zbog svog geografskog položaja, prirodna logistička platforma između Evrope, Azije i Afrike. Naš lučki sistem predstavlja jednu od glavnih strateških infrastruktura evropskog kontinenta: sa razgranatom mrežom pristaništa koja povezuje Mediteran sa najznačajnijim ekonomskim i proizvodnim koridorima Evrope.

Unutar ovog sistema severni Jadran zauzima privilegovan položaj u povezivanju Mediterana sa centralnom Evropom. Trst, zbog svoje istorije, geografskog položaja i infrastrukturnih veza, predstavlja jedno od najprirodnijih čvorišta ove mreže. Stoga nije slučajno što će Trst 17. marta biti domaćin dva važna događaja posvećena regionalnoj saradnji i novim ekonomskim putevima: obeležavanje tridesete godišnjice Centralnoevropske inicijative (CEI) i forum o IMEC koridoru.

Biće to prilika da se razgovara o budućoj povezanosti između Mediterana, Balkana i centralne Evrope, uz učešće brojnih ministara iz balkanskih zemalja, visokih predstavnika zemalja zainteresovanih za IMEC koridor i predstavnika poslovne zajednice, kao svedočenje o strateškoj ulozi ovog regiona u razvoju novih logističkih lanaca između Azije i Evrope.

Jačanje veza između Mediterana, Evrope i Indo-Pacifika znači jačanje ekonomske bezbednosti našeg kontinenta. U ovoj novoj geografiji globalnih ruta Italija može i mora igrati vodeću ulogu.