Златни Александар пољском документарцу

28. СОЛУН ДОК

Солун – Пољски дугометражни документарни филм „Без завршетка” Михала Марчака освојио је награду „Златни Александар” као најбољи филм управо завршеног 28. ТИДФ у Солуну.

У образложењу жирија се каже да „овај филм у пуној мери мобилише кинематографију, пружајући нам искуство саживљавања са унутрашњим животом оца у немогућем стању и стварајући радикално присутно из одсуства”, и на овај начин је описано и награђено срцепарајуће путовање главног протагонисте Марачаковог филма кроз недовршену и бесмртну тугу са недостижним обећањем завршетка као коначним одредиштем. Филмски аутор са истанчаним визуелно-ликовним филмским језиком приповеда о једном трагичном догађају који ће протагонисту Данијела, оца настрадалог сина, довести до димензија трагичног јунака. Непосредно пре зоре 27. маја 2023. године, шеснаестогодишњи Крис се искрао из куће и аутобусом одвезао до Варшаве. Кружне сигурносне градске камере снимиле су га како узастопно стоји двадесет минута на централном мосту у граду, ћутке гледајући преко воде. Када се камера вратила на исто место неколико тренутака касније, Крис је већ био нестао. Од тада га његов отац Данијел тражи дуж обала реке Висле, импровизујући методе и средства истраге и мапирајући хипотетички пут нестанка и синовљевог потенцијалног самоубиства. Данијел у овом снажном филму постаје безвременски јунак који се бори да открије одговоре на питања осуђена да остану нерешена.

Награду „Сребрни Александар”, али и награде „Људска права у покрету” и жирија Фипресци, освојио је филм „Птице рата” Џанај Булос и Абд Алкадера Хабака, британско-сиријско-либанске производње. Овај документарац потресно сведочи о несвакидашњој тринаестогодишњој сарадњи овог ауторског двојца. Када се рат захуктао у Сирији, они су почели да сарађују на даљину, размењујући СМС, гласовне и видео поруке како би документовали сукоб. Абд бележи приче са терена, ризикујући живот да би снимио рат, док их Џанај обликује у Лондону где живи откако је напустила Либан. Постепено, њихов се професионални однос развија у интимну везу, упркос томе што се никада нису срели лично. Извучен из изванредне архиве која обухвата 13 година револуције и рата, овај филм открива и љубавну причу обликовану даљином, ризиком и заједничким циљем. Истовремено, нуди снажно размишљање о новинарству, разоткривајући границе извештавања и откривајући дубоко људске приче које постоје изван наслова.

Вредности овог филма о рату који је обликовао заједничку путању аутора и у животу и у уметности препознао је и жири за доделу награде „Људска права у покрету” уз образложење да је ово признање заслужено „због емотивне искрености и способности да нас проведе кроз интензивно, дубоко људско емотивно путовање”, да је он истовремено и „осетљив, достојанствен портрет њиховог региона, са тихим, али снажним осећајем наде” и филм који „одбија да тражи саосећање кроз сентименталност”. И чланови жирија Међународне федерације филмских критичара – Фипресци потрудили су се да у образложењу своје награде за најбољи документарни филм у главном такмичарском програму 28. ТИДФ буду што прецизнији и јаснији, и у томе су успели. „Као доказ изузетне храбрости, посвећености и снаге, ’Птице рата’ је филм који је изузетан и по садржају и по форми. Интегришући гласовне, видео и текстуалне поруке, видео-дневнике, ТВ снимке, снимке екрана, документарни материјал из ратних зона и тренутке из свакодневне борбе филмског ствараоца, овај филм говори о двоје људи које је спојило њихово чврсто веровање у моћ слике и њихово заједничко уверење у одговорност документарног филмског стваралаштва и независног новинарства. Идеји да је политичко увек лично, а лично увек политичко, ’Птице рата’ даје ново, готово запањујуће значење. Ово није само филм о посвећености и солидарности, већ је и прича о љубави у веома мрачним временима и одлучности два филмска ствараоца да поделе свој живот и рад”, речено је на додели награда у Солуну.

Захваљујући на свим освојеним признањима Џанај и Абд су, између осталог рекли: „Дубоко смо ожалошћени због свега што се дешава у свету. Налазимо се у домовини демократије (Грчка) и узнемирени смо што видимо да се концепт демократије користи за убиство људи широм света. Ове награде су подстицај да наставимо да причамо нашу причу, јер једино што ће остати су приче које ми приповедамо...”

Специјална награда у главном програму додељена је равноправно документарцима „Лепота грешака” финског аутора Јука Каркајнена и „Око раја” немачке ауторке Јулије Локшине. Каркајненов филм је несвакидашњи сетни валцер који обухвата све нијансиране суптилности горке, понекад неподношљиве стварности везе оца и сина, али и изузетну посвећеност коју та веза захтева уз нежност, међузависност, поштовање, сукоб, разочарења и пуно љубави у скривеним међупросторима егзистенцијалног ништавила. „Око раја” Локшине документује четири године живота и деловања заједнице европских радикалних утописта у Парагвају, у подухвату који је, осим што је био чисто филмски, служио и као начин да се прикажу велике промене у нашем свету, уз освртање на вековне ефикасности глобалног фашизма и колонијализма. Са мајсторском естетиком овај бриљантни, узнемиравајући документарац уз пуно црног хумора и метафора баца светло на низ горућих питања нашег времена: од успона крајње деснице и њених историјских корена до модерног колонијализма кроз економију и дигиталну технологију.