Вучевић: Јачамо државу, погрома неће бити

Парастосом и полагањем венаца на спомен-обележје „Истина” у северном делу Косовске Митровице јуче су обележене 22 године од погрома над Србима на Косову и Метохији у марту 2004. године. Поводом овог страшног злочина над српским народом на КиМ, и то у присуству припадника међународних снага, огласили су се бројни државни званичници, а свим реакцијама је заједничка оцена да је овај погром једно од најболнијих поглавља наше историје, те да овако ужасно насиље, етнички и верски мотивисано, није забележено у Европи од краја Другог светског рата.

Парастос у Косовској Митровици служио је протојереј Милија Арсовић, уз присуство породица страдалих, представника локалне самоуправе, представника Српске листе и грађана. У кући некадашњег Градског музеја у Улици Лоле Рибара у Северној Митровици отворена је изложба посвећена мартовском погрому. У тродневном насиљу над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је осам Срба, срушено је и запаљено 35 цркава и манастира, око 950 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља, а протерано је више од 4.000 Срба из шест градова и девет села.

Подсећајући на овај злочин, председник СНС-а и саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић рекао је да је мартовски погром на КиМ једно од најболнијих сећања у новијој историји српског народа. Истакао је: „Зато јачамо државу, зато јачамо војску, зато чувамо мир. Погрома и олуја више неће бити.”

Министар спољних послова Марко Ђурић у објави на „Иксу” навео је: „Мартовски погром у АП Косово и Метохија представља једно од најтежих поглавља у српској историји, сећање на њега представља завет да се сачува истина и ода почаст жртвама. Страдање жртава и размере разарања не смеју бити заборављени. Ово сећање није само окренуто прошлости. Оно представља озбиљан завет, окренут ка другачијој будућности – да се сачува истина, ода почаст жртвама и да народ вођен хришћанским и универзалним вредностима остане истрајан у заштити нашег идентитета и духовног и културног наслеђа.”

Председница скупштинског Одбора за КиМ Данијела Николић казала је да се албанска политика етничког чишћења и протеривања Срба са КиМ наставља и данас и додала да је „Приштина као награду за насиље спроведено над Србима добила такозвану државу”. Рекла је да су 17. марта 2004. године запаљене и српске светиње на простору КиМ, а да српски народ на КиМ тада није имао подршку своје државе. „Сећам се тог дана, била сам у Косовској Митровици, било је пола девет ујутру кад је почело све да гори, као апокалипса. Нисмо ни знали шта се све дешава, али у 33 одвојена акта горело је све, горели су векови”, рекла је Николићева за Пинк, пренео је Танјуг. Додала је: „То су била три дана пакла за српски народ, а никакав одговор Београда. Било је природно и нормално да очекујемо подршку наше државе у то време, а није је било, као што је није било ни до 2012. године. Остали смо потпуно сами. То је била политика која није одбранила српски народ на КиМ. Приштина је наставила политику етничког чишћења, а сада је, захваљујући председнику Србије Александру Вучићу и државном врху, спречен административни погром који је покушан кроз примену закона о странцима.”

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон навео је да такво ужасно насиље, етнички и верски мотивисано, као мартовски погром над Србима на КиМ, није забележено у Европи од краја Другог светског рата. Подсетио је да је у само неколико дана уништено више од 1.000 српских домова, срушено и оскрнављено 35 православних цркава и манастира, док су хиљаде људи протеране са својих огњишта у року од само неколико сати. Истакао је: „Као одговор на варварство екстремиста и упркос ћутању многих у свету, одлучио сам тог 18. марта 2004. да ћу помагати Србима на Космету. Нисам још знао како, ни када, али сам знао да нећу седети скрштених руку и гледати те ужасе који погађају један храбар и поносан европски народ о којем су ми отац и деда толико причали. Основао сам хуманитарну организацију ’Солидарност за Косово’ и годину дана касније стигао први пут на Косово возећи комби пун хуманитарне помоћи. Од тада је мој живот нераскидиво везан за Србе и Србију. Данас, у својству директора Канцеларије за јавну и културну дипломатију, настављам ту мисију кроз институционални рад, настојећи да на страним језицима информишем међународну јавност о дешавањима на КиМ. Никада не смемо заборавити овај злочин над Србима, који је уједно и злочин против хришћанства и европске цивилизације.”

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да страдање каквом су били изложени Срби 2004. године не треба и не сме да се догоди ниједном народу. У саопштењу је навео: „Живо се сећајући тих потресних догађаја за читаво човечанство памтимо и не заборављамо једно трагично сведочанство о опасности шовинизма и политичког екстремизма. Масовни линч Срба био је део плана потпуног етничког чишћења КиМ, што је до данас остао недосањани сан екстремистичких политичких структура у Приштини. Србија на челу с председником Александром Вучићем одлучна је у ставу да више никад и ни по коју цену не дозволи да се нешто слично догоди. Свесна вредности мира и стабилности у региону, наша земља ће наставити да буде конструктивни међународни чинилац и неко ко спорове и несугласице решава мирним и демократским средствима.”

СПЦ: албански екстремисти се посебно обрушили на српске светиње

Српска православна црква подсетила је, поводом 22 године од таласа насиља албанских екстремиста над Србима на КиМ, да је тада протерано 4.012 Срба, од којих се већина до данас није вратила у своје домове, а да су се екстремисти посебно обрушили на српске православне светиње и да је уништено 35 цркава и манастира, укључујући 18 споменика културе, међу којима и Црква Богородице Љевишке у Призрену. Истиче се да је Црква Богородице Љевишке, која је један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије и епископско средиште Српске цркве у средњем веку, унеколико обновљена и да је прва литургија у њој служена шест година касније, али да трагови девастације и пожара нису отклоњени.

СПЦ подсећа да је то здање 2006. стављено на листу споменика под заштитом Унеска. У саопштењу се указује да су се албански екстремисти посебно обрушили на српске православне светиње: „Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништени бројне иконе и непокретна културна добра који су вековима преживели османску окупацију и светске ратове.”