У Србији од 2008. до данас решење за азил добила 261 особа

Комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић изјавила је данас да је у Србији од 2008. године до данас позитивно решење за азил добило 261 лице.

Станисављевићева је, на међународној конференцији „Од пријема до интеграције: јачање система подршке и размена искустава”, указала да је интеграција лица, којима је признато право на азил, један од кључних изазова савремених система азила.

„На годишњем нивоу између 300 и 400 лица поднесу захтев за азил, али оно што је важно, не остану сви ту и не остану сви ту до окончања самог поступка. На годишњем нивоу се између осам и 10 захтева одобри”, рекла је комесарка.

Према њеним речима, Србија је у претходним годинама значајно унапредила свој приступ у области интеграције.

„Интеграција подразумева подршку у приступу образовању, тржишту рада, стамбеним решењима и социјалним услугама, како би лица са признатом заштитом постала активни и равноправни чланови заједнице. Овај процес је од суштинског значаја не само за самог појединца, већ и за дугорочну стабилност, поштовање људских права и социјалну кохезију друштва у целини”, истакла је Станисављевићева, преноси Танјуг.

Додала је да је ово прва конференција у низу од три планиране у оквиру пројекта „Сигурне процедуре. Права за све. Јачање управљања миграцијама и система азила у Србији”, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске Конфедерације и у сарадњи са УНХЦР-ом, ИОМ-ом и Министарством унутрашњих послова Србије”.

Директор Канцеларије за сарадњу Амбасаде Швајцарске Конфедерације Ричард Коли изјавио је да свака четврта особа у Швајцарској има страни пасош, што је приближно 2,5 милиона људи, од чега је три четвртине лица пореклом из земаља ЕУ и НАТО-а. „Швајцарска је земља миграције, главни разлог доласка у нашу земљу је посао”, објаснио је директор.

Коли је указао да су у периоду од 2023. до 2025. захтеви за азил показали опадајући тренд, са 30.000 на 26.000 захтева. „Број украјинских избеглица у нашој земљи је стабилан, стопа пријема у Швајцарској је и даље на 27 одсто, а 44 одсто ако се додају привремени пријеми”, објаснио је директор.

„Интеграција није само хуманитарна одговорност, већ и дугорочна инвестиција у отпорна друштва. Широм света, у овом тренутку, милиони расељених људи се труде да обнове своје животе. Њихов потенцијал, вештине и одлучност су огромни”, рекао је Коли. Конференцији је данас присуствовао и представник Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Републици Србији Суфијан Анђели, као и многи званичници из Србије, Швајцарске, Аустрије, Словеније и Босне и Херцеговине.