Љубавни плес јапанских ждралова

Јапанци верују да ждрал живи хиљаду година, док га у таоизму сматрају симболом бесмртности и дуговечности. У митовима и легендама древне Кине бесмртници су често приказани како јашу на овој птици. Јапанским, или црвенокапим ждраловима (Grus japonensis) данас прети опасност да заувек остану само у легендама и на делима старих сликара насликаним на свили и бамбусовој хартији – на читавој планети сада живи свега око 1.200 ових грациозних птица.

Као и остали његови сродници, и јапански ждрал се у птичијем царству истиче елеганцијом: дугим ногама, витким дугим вратом и оштрим, веома дугачким кљуном. Одрасле птице високе су око метар и 60 центиметара, док њихова раширена крила достижу распон од скоро два и по метра. Перје им је снежнобело, изузев врата и крајева крила, који су црни. У народу је познат и као црвенокапи ждрал, јер на глави нема перје, већ се јасно види његова црвена кожа.

Иако латинско име јапанског ждрала асоцира на Земљу излазећег сунца, чак две трећине популације ових птица живи у Кини. Пролећа и лета проводе у мочварама југоисточне Азије, које обилују њиховом омиљеном храном: инсектима, водоземцима, рибом и трском, док се у јесен селе, како би презимиле крај слатина и бара Кине, Јапана и Корејског полуострва. Једино ждралови који живе на острву Хокаидо, на северу Јапана, никада не напуштају своја станишта.

Лепота и грациозност јапанских ждралова долазе до изражаја у њиховом „свадбеном плесу”. Раширених крила, мужјак и женка поскакују, изводе пируете, клањају се једно другом, климају главама, обилазе око свог партнера, при том испуштајући крикове налик на трубљење. Када пронађу партнера, црвенокапи ждралови са њим остају током целе сезоне, а већина птица остаће верна свом изабранику до краја живота.

Иако малобројни, црвенокапи ждралови се окупљају у јата и живе у колонијама. Мужјак и женка гнездо праве заједно, свијајући га близу воде, међу мочварним растињем, трудећи се да га држе подаље од гнезда осталих парова из колоније. И на два јајета, колико женка обично снесе сваког пролећа, обоје леже на смену. После тридесет дана, када се млади излегну, женка се стара да им обезбеди довољно хране, док мужјак преузима обавезу да штити подмладак, терајући непожељне госте што даље од гнезда. Упркос родитељској бризи, често преживи само једно птиче.

Снажна крила јапанског ждрала и његов брз лет омогућавају му да умакне грабљивцима, док захваљујући као копље оштром кљуну успева да се одбрани од изненадних нападача. Упркос легендама, животни век ових крилатих лепотица из азијских мочвара много је краћи од миленијума – птице које живе у дивљини обично доживе тридесетак година, док оне о којима се брину људи у резерватима и зоолошким вртовима могу живети и двоструко дуже.