Британија жртвује хуманитарну помоћ ради јачања војске

Велика Британија најавила је данас да ће смањити финснирање међународне помоћи за већи део Африке и блискоисточне земље и преусмерити средстава на земље погођене сукобима, у оквиру нове политике која подразумева повећање издвајања за одбрану.

Британски премијер Кир Стармер, суочен са притисцима америчког председника Доналда Трампа да повећа издвајања за одбрану, изазвао је негодовање хуманитарних организација у фебруару 2025. године када је најавио да ће буџет за помоћ бити смањен са 0,5 на 0,3 одсто бруто националног дохотка (БНД), како би се финансирало повећање војног буџета, наводи Ројтерс.

Британска министарка спољних послова Ивет Купер изјавила је да ће финансирање за Судан, Украјину, Либан и палестинске територије бити заштићено.

Велика Британија планира да у наредне три године издваја око 1,4 милијарде фунти (1,6 милијарди евра) годишње за подручја са највећим хуманитарним потребама.

Купер је навела да ће директна билатерална помоћ другим земљама бити смањена, као и да ће британска влада постепено укинути такву помоћ државама чланицама Г20, осим Турске, која прима велики број избеглица.

Помоћ Африци и Блиском истоку биће смањена, па ће и земље попут Сомалије и Јемена, упркос томе што остају приоритети, добити мање директних грантова.

Како је истакла, нова политика засниваће се на „партнерству, а не патернализму", уз промену улоге Британије из донатора у инвеститора, са фокусом на размену знања уместо финансијске помоћи.

Подршка женама и девојчицама остаће приоритет, а око шест милијарди фунти биће уложено за помоћ најугроженијима климатским променама.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), Велика Британија је 2024. била четврти највећи донатор међународне помоћи, са издвајањима од готово 18 милијарди долара, иза Сједињених Америчких Држава, Немачке и институција Европске уније.

Претходна британска конзервативна влада смањила је развојну помоћ са 0,7 на 0,5 одсто БНД током пандемије, док је Стармер уочи избора 2024. обећао повратак на ниво од 0,7 одсто, преноси Танјуг.