За хрватско име 135 евра

Од нашег сталног дописника
Загреб – Дон Петар Микић је одлучио да новчано награди своје жупљане који својој деци одаберу народна, хрватска имена, јер како објашњава у загребачком „Јутарњем листу” – „све што је сумњиво не долази у обзир, треба спречити разводњавање и нестајање Хрватске, а управо се по имену мора знати којем народу припадате”.

На улазна врата цркве у којој обавља верске обреде овај римокатолички свештеник је поставио проглас којим поручује: „Ко своме детету даде име деда, баке, најближега свеца датуму рођења или неко од прописаних народних имена, на дан дететова крштења примиће од жупника хиљаду куна” (што је око 135 евра). Уз проглас наведено је и четрдесетак мушких и исто толико женских пожељних „народних имена”.

На тај начин – објашњава такође дон Петар Микић – „спречава се уништење нације” и напомиње: „Давањем деци народних имена, која су редовно светачка, поштује се вера, али и наши стари јер се имена наших дедова и бака отимају забораву, а у браковима где родитељи желе сачувати сва имена предака рађа се и више деце”.

Тако су управо ових дана Михаела и Марио Милошевић у плочанској цркви Краљице Неба и Земље крстили своју ћеркицу и одабрали јој име Габриела, па су од дон Микића добили обећаних 1.000 куна. Како показују статистике у Хрватској су најпопуларнија народна имена попут Анте, Домагој, Стјепан, Ивана, Марија, Ана итд. Прошле године најчешће давана мушка имена су била Лука, Карло, Филип, Иван, Матеј итд, а женска Лана, Петра, Сара, Луција, Ника итд. Има наравно и оних чудних, па су у Загребу тако забележена имена – Прити Ива, Ума Азра, Кала Лелу и др.

А шта када се неко од хрватских родитеља одлучи за име Александар, Душан, Миле и слично која су раширена међу српским именима? Дон Микић и на то има одговор: „Јанез и Фриц никада не могу бити хрватска имена. Што се тиче Александра, Душана, Миле и сличних имена, у реду је ако их родитељи дају деци јер су их већ носили њихови очеви или дедови”.

Своју иницијативу с народним именима жупник из Плоча сматра и тумачи „прилогом борби против чудног и необјашњивог недостатка воље за будућност у многих младих парова који се често одлучују на само једно дете, сматрајући ваљда да деца представљају претњу и ограничење садашњости те се на њих не гледа с надом, него се сматра да нам она одузимају нешто од нашег живота”.

„Све то води губитку животне енергије нашег друштва и води га у пропаст”, уверен је плочански жупник.