Црне листе Европске уније

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ни хапшење и изручивање Хашком трибуналу Радована Караџића није помогло лицима која су одлукама високих представника доведени у стање „грађанске смрти”. Наиме, због тога што су наводно били у мрежи која је помагала Караџићу да избегне хапшење, високи представници су стотињак лица у Републици Српској сменили са функција, забранили им учешће у политичком животу и рад у јавним службама и државним предузећима.

На листи наводних помагача је и бивши председник Републике Српске и српски члан Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић. „У судском процесу који је против мене и Момчила Мандића вођен 2006. године, судско веће је одбацило тачку оптужнице која нас је теретила за помагање Радовану Караџићу. Судије су закључиле да тужилац није имао доказа за тај део оптужнице. Без обзира на то, ми смо и данас на листи помагача хашких оптуженика и ’црној листи’ Европске уније. Дакле, криви смо иако је суд утврдио да нисмо помагачи хашких бегунаца и свима нама је, без суда, пресуђено“, рекао је нашем листу Мирко Шаровић, оценивши да су овакве одлуке високих представника политички мотивисане.

Сарајевски адвокат Емир Карача, који заступа бившег заменика начелника Управе за полицијско образовање МУП-а Републике Српске Драгомира Андана, рекао је нашем листу да се „једино у БиХ, иако је чланица Савета Европе, не поштује Европска конвенција о људским правима и основним слободама”. „Свим лицима, па и мом клијенту, високи представници су одузели права на фер поступак и правни лек – жалбу, која им гарантује Европска конвенција о људским правима и основним слободама. То је одлучујући по апелацији Драгана Калинића и Милорада Билбије утврдио и Уставни суд БиХ. Ова права су ускраћена и свима осталим које су, на исти начин, сменили високи представници”, истакао је Карача.

Он је додао да је после Караџићевог хапшења тражио од високог представника да поништи своју одлуку којом је сменио његовог клијента, забранио му да напушта територију БиХ, ускратио му социјална права и онемогућио му, иако је испунио услове, одлазак у пензију. На допис му је одговорио правни саветник Канцеларије високог представника Ричард Бејтнер. Он је навео да су на слободи још двојица хашких оптуженика и да је „у сваком случају, јасно да се још нису стекли услови за укидање ових санкција”.

Карача наглашава да му надлежни органи нису предочили доказе на основу којих је високи представник сменио Андана. „С обзиром на то да у одлуци високог представника пише да ’наводе о преступима Драгомира Андана морају схватити озбиљно и морају их истражити’ надлежни републички органи, тражио сам од републичког МУП-а да одреди тим који ће водити истрагу против мог клијента. Одговорено ми је да против њега истрагу води Тужилаштво БиХ. Оно ме је обавестило да се у његовим књигама ’не налази евидентирана наредба о спровођењу истраге’ против Андана“, објашњава Карача. Вођење истраге против Андана тражили су и од комесара Полицијске мисије Европске уније Виченца Кополе, али ни на овој адреси нису наишли на разумевање.

„БиХ, као држава, није у стању да заштити своје држављане, нити показује амбиције да промени садашње стање. Узмимо случај Драгана Калинића и Милорад Билбије. Уставни суд БиХ је обавезао надлежне органе у БиХ да осигурају заштиту Калинићевих и Билбијиних људских права. Међутим, нико ништа није предузео по овом питању, а Уставни суд није имао храбрости да о неспровођењу ове пресуде обавести надлежно тужилаштво. С обзиром на то да је неспровођење пресуде кривично дело, тужилаштво би морало да по службеној дужности покрене кривични поступак против оних који су се оглушили о пресуду Уставног суда БиХ”, констатовао је Емир Карача, не кријући да га брине то што Канцеларија високог представника, као орган Уједињених нација, крши Европску конвенцију о људским правима и основним слободама.