Кандићева да плати Николићу

Четврти општински суд у Београду огласио је јуче Наташу Кандић, председницу Фонда за хуманитарно право (ФХП), кривом због клеветања Томислава Николића, председника Српске напредне странке и осудило је на новчану казну од 200.000 динара. Николић је тужбу против Кандићеве поднео због изјаве да је 1991. године у хрватском селу Антин „био у ситуацијама са оружјем и да су од његове руке страдали цивили”, коју је председница ФХП дала 13. јуна 2005. године, радију Б 92.

– Наташа Кандић је прекршила претпоставку невиности тиме што је Николића оптужила за кривично дело за које се гони по службеној дужности. Из доказа изведених на суђењу не произлази да је Наташа Кандић имала поуздане податке о Николићу, али их је ипак изнела у јавност.Да је поступала добронамерно, она не би именовала Николића, него би податке које је имала предала Тужилаштву за ратне злочине. Она је оптужбе против Николића изнела пре четири године и тужилаштво је имало довољно времена да покрене поступак против Николића. Она, међутим, то није урадила – рекла је током образлагања пресуде судија Маја Илић.

Судија је додала да је Наташа Кандић своје тврдње заснивала на изјави сведока Душана Дамњановића, али да он током сведочења није потврдио да је био сведок двоструког убиства.

– Мој задатак је био да утврдим да ли је Наташа Кандић у време када је дала изјаву имала податке о Николићу. Чак и да је било тако, није упутно да директорка Фонда за хуманитарно право на основу исказа тог сведока оптужује Николића – рекла је судија Маја Илић.

Пре изрицања пресуде, износећи завршну реч, Наташа Кандић је рекла да „до данас нико није оспорио да су у Антину почињени ратни злочини нити да су тамо од августа 1991. године били добровољци Српске радикалне странке, у којој је Николић обављао функцију заменика председника”.

Она је рекла и да је сведок Дамњановић, који је био добровољац у Антину, изјавио пред њом и тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем да је Николић изашао са вечере, ушао у суседну кућу и да су сви чули рафале, а када се вратио био је награђен аплаузом и да су после у тој кући пронађена тела два хрватска цивила.

– Нисам ја довела у питање част и углед Николића, него чињеница да је председник СРС-а Војислав Шешељ оптужен пред Хашким трибуналом и да се у Београду у најмање два предмета суди члановима те странке за ратне злочине. Показало се да где год има ратних злочина, има и СРС-а – рекла је Наташа Кандић.

Она је додала да је управо то довело у питање част и углед Николића, а не деловање Фонда за хуманитарно право, који има мандат да прикупља податке о извршеним ратним злочинима.

Николићев адвокат Весна Андрић рекла је у завршној речи да је Наташа Кандић више пута поновила неистину да су од Николићеве руке страдали цивили, што је доказ да је кривично дело клевете извршила са намером да Николићу наруши част и углед.

– Клевету је изнела пре четири године, а од догађаја у Антину прошло је 17 година. За све то време није покренут ни преткривични поступак против Николића, нити је он дао изјаву о томе – рекла је Весна Андрић.

На почетку јучерашњег суђења сведочио је члан СРС-а Душан Дамњановић, из Крагујевца, који је 1991. године у рату у Хрватској био добровољац и снајпериста, и који је доведен из затвора у Пожаревцу, где служи казну од две године на коју је осуђен због продавања хероина.

Дамњановић је рекао да није био сведок двоструког убиства у Антину и да не може и не жели да се сећа тих догађаја.

– У време када сам разговарао са Наташом Кандић, средином 2005. године, много сам лагао да бих дошао до новца, било је то усред мог највећег дрогирања. Не сећам се шта сам рекао Наташи Кандић, нити када сам био у Антину, не сећам се ни шта сам рекао Вукчевићу. Не сећам се да ли је Николић био у Антину –изјавио је сведок.

Он је навео и да је под психолошким притиском, али и да му је малолетно дете раније нападнуто.

Дамњановић је рекао да је одлучио да се одвикне од дроге и да се раније пријавио у Клиничко-болнички центар у Крагујевцу, где уз помоћ докторке Славице Ђукић-Дејановић успешно приводи крају програм одвикавања од хероина.