„Геца Кон” је споменик културе

Књижара „Геца Кон” јуче је одлуком Владе Србије проглашена спомеником културе. Тиме је постигнут циљ акције коју је „Политика” покренула пре три месеца. Да подсетимо, серијом текстова на страницама Културе нашег листа указали смо на изразиту важност очувања издавачке традиције Геце Кона у току приватизације ИП „Просвета”.

Потпредседник владе Млађан Динкић и министар културе Небојша Брадић, који су иницијатори да се очува основна делатност ИП „Просвета” најмање на десет година као и да књижара остане трајно у тој функцији, посетиће данас „Гецу Кона” и упознати руководство „Просвете” са одлуком владе и мерама заштите споменика културе. Њима се, како пише у јучерашњем Саопштењу из Министарства културе, налаже очување аутентичне намене локала у приземљу, односно настављање вршења функције књижарске делатности. Нови власник књижаре ће бити у обавези да очува и изглед објекта јер се одлуком прописује да ентеријер буде сачуван у мери у којој је то могуће, враћањем аутентичних елемената који недостају. У простору књижаре требало би да буде обезбеђено и меморијално место са акцентом на личност и дело Геце Кона.

Надица Момиров, државна секретарка у Министарству културе, ову одлуку сматра великим доприносом очувању култних установа културе. 

– Ова књижара, са традицијом од преко сто година, представља једну од најзначајнијих институција београдског и српског  књижарства, издаваштва  и  културне историје. Поносни смо на то да је у доба приватизације заживела иницијатива која на најбољи могући начин показује да очување и поштовање културне баштине и очување традиције не кочи и не угрожава друштвени напредак – изјавила је јуче Надица Момиров.

У саопштењу Министарства културе наводи се и да књижара „Геца Кон” представља важно сведочанство успона културног и друштвеног живота Београда између два светска рата. Саграђена је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића, према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижару под називом „Издавачка књижарница Геце Кона”, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану и место окупљања водећих интелектуалаца тога времена.

Споменик културе налази се у оквиру Кнез-Михаилове улице којa је, одлуком Скупштине Савезне Републике Србије 1979. године, утврђенa за просторну културноисторијску целину од изузетног значаја.