Нашминкани програм владе

Утихле су бајке из владе о нашим предностима у светској економској кризи. Запљускује нас снажан пад светске тражње, против којег се свет бори јефтиним кредитима. Наши лекови скупим кредитима и прецењивањем вредности динара постали су контрапродуктивни. Динар нагло пада. Народна банка је референтну камату смањила само на 16,5 одсто, у страху од инфлације, па се кредити банака нуде са више од 20 одсто и више камате годишње, а мало је способних дужника.

Одавно су у нескладу наша монетарна и фискална политика, иако је најављено писмено примирје њихових диригената. Влада креће са програмом смањења камата, што је домен Народне банке. У програм је, да боље изгледа, сложила различите кредите, укупно 120 милијарди динара. Највећи део, 45 милијарди динара, чине инострани кредити, који ту не спадају (кредит ЕИБ од 250, КФВ 100, ЕБРД 100 и италијанске владе 30 милиона евра). Треба их само остварити. Нису новост ни кредити за инвестиције од 17 милијарди динара, у оквиру којих ће Фонд за развој кредитирати пет милијарди, а банке још 12 милијарди динара. Банке треба да подстакне на кредитирање Фонд за развој, који ће им гарантовати враћање 75 одсто кредита. Банке ће мање избирљиво наћи дужнике, а пошто влада још није одредила ни намене, ни које ће банке бити одабране за остварење програма, остаје превише простора за претерано арбитрирање и бирократију, најблаже речено.

Следе два другачија дела програма, којима влада са осам милијарди динара доплаћује камате банкама, како би дужници добили јефтиније кредите, а банке прошириле и побољшале пословање. Јавност је дезинформисана да „средства за програм не иду из буџета“. А која друга средства има Министарство? Ако се тим кредитима превише подстакне тражња и повећа инфлација, Народна банка ће повећати, или спорије умањити, референтну, а тиме и камате уопште, осим за срећнике из овог програма. Ако Народна банка у успоравању инфлације нађе могућност и да смањи ниво свих камата, што је свет већ урадио, ове мере владе су сметња за то.

Програмом је из буџета намењено две милијарде динара плаћања банкама, изнад камате од 5,5 одсто годишње колико ће им платити дужници, по кредитима за ликвидност у износу од 40 милијарди динара, датим на рок до 12 месеци, као и даљих шест милијарди динара за камате по потрошачким кредитима од 20 милијарди динара. Половина кредита за ликвидност намењена је извозницима, а корисници друге половине нису ни најављени. Кредитирање ликвидности је олакшавање свих плаћања, а Министарство ће га контролисати. Влада потрошачким кредитима највише помаже продају аутомобила „пунто”, а индиректно ће кредитирати „Фијат”.

Програм владе је промовисан за ублажавање ефеката светске кризе, раст конкурентности, производње и извоза, очување запослености, па чак и јачање динара. А његов ефекат је доплата камате пословним банкама из буџета, погодности „Фијату” и послови службеницима Министарства. Увећала би се јавна потрошња, отежало опште смањење каматних стопа на кредите грађанима и привреди до нивоа који омогући инфлација. Олако се подстиче ново задуживање, које је с падом вредности динара већ велики проблем. Зато уместо примене оваквог програма, позивам на озбиљну расправу за дефинисање ефикасних мера за савладавање наше и светске кризе.