Све чешћа узурпација природних богатстава

Ниш – На југу и југоистоку Србије догађа се много тога незаконитог, a поједини случајеви заслужују место у рубрици „Веровали или не”. Такав је и последњи пример узурпације државне имовине и власништва, откривен у околини Алексинца. У једном селу поред Јужне Мораве, недавно је ухапшен мушкарац јер је противзаконито у приобаљу реке бесправно вадио песак (шљунак и шодер) и неколико година продавао као грађевински материјал. Од тог „бизниса” се прилично обогатио, а онда се толико осилио да је, ни мање ни више, на истој парцели направио своје приватно језеро.

Како је саопштила Информативна служба Полицијске управе МУП-а Србије у Нишу, у сарадњи са Одељењем за сузбијање еколошког криминала Управе криминалне полиције, Републичком водном и пољопривредном инспекцијом, слободе је лишен и задржан у притвору М. С. (31), власник предузетничке радње у Алексинцу јер, истакнуто је, постоји основа сумње да је извршио више кривичних дела – поред осталог, неовлашћено бављење незаконитом делатношћу инедозвољеном производњом, а уз то је и нанео штету животној средини...

За ухапшеног се сумња да је у последње две године без икаквих дозвола надлежних органа и служби експлоатисао минералне сировине – како је наведено, песак и шљунак, и то на обрадивом пољопривредном земљишту на обали Јужне Мораве. Бавећи се еколошким криминалом М. С. је поред локације за ископавања поставио и погон за сепарацију и илегалном продајом стекао противзакониту корист од 87.276.800 динара.

Осим парцеле, коју је уништио вађењем песка, причинио је еколошку штету на површини од чак 23,5 хектара пољопривредног земљишта у приобаљу реке, што је иначе државно власништво, јер је формирао приватно вештачко акумулационо језеро.

Да ухапшени Алексинчанин није једини узурпатор који се обогатио криминалом на штету државе и државног власништва, говори више „случајева” са југа и југоистока Србије. Карактеристичан је пример из околине Власотинца, где је Б. П. из ове варошице преградио реку Јелашницу и направио два вештачка језера за рибњаке. Штета коју је нанео пољопривредним произвођачима повртарских култура низводно од „његових” језера је немерљива. Преграђивањем речног тока сви произвођачи раног поврћа у селима низводно поред реке, две године су били без могућности наводњавања својих башти и засада раног поврћа под пластеницима. Најзанимљивије у свему је то што се сви који се окураже и крену у незакониту експлоатацију песка, али и уносне пратеће послове попут формирања вештачких језера намењених рибњацима или сепарација за прераду шљунка и шодера у који је доста тражен грађевински материјал за изградњу путева, и уопште у грађевинарству, бране једном истом реченицом – знају да је то државно власништво, али, ето, они су се први сетили да је то неискоришћено земљиште поред река и да никога не угрожавају. И да они, као држављани Србије, могу да својатају као своје и оно што је државно.