Враголан из мочваре

У густишу мочвара, поред бара и спорих потока гнезди се враголаста птичица тамних очију и ружичастих ножица која непрестано маше репом - северни водендрозд. Топле дане проводи на северу: од Аљаске до северног дела САД, а кад захладни, сели се у топлије крајеве. Зимује на Флориди и у Мексику, а нека јата, у потрази за угоднијим условима за живот, долећу и до Јужне Америке.
Ова птица певачица заносног гласа дугачка је свега дванаестак центиметара и тешка двадесетак грама. Иако је мала, упорно брани своју територију. Мужјак током лета по цео дан пева упозоравајући уљезе да му не сметају, а зими "виче" терајући насртљивце што даље од свог гнезда. Ако та тактика није довољно успешна, ратоборно јурне на незваног госта и трчи за њим све док га не отера.

Ове птице нису верне својим партнерима. У пролеће, кад јато долети са југа, мужјак заузима територију, али место на којем ће бити гнездо бира женка, његова изабраница, која долеће нешто касније. Пре него што се птице спаре, обавезан је ритуал удварања. Мужјак се шепури у крошњи крај воде, уздиже перје, маше крилима и пева, док женка кљуца на обали, тражећи инсекте, гусенице, црвиће, пужеве и ловећи рибе, не обраћајући пажњу на њега. Када му она одговори писком, договор је склопљен и почиње свијање гнезда.

Женка плете гнездо на скровитом месту - обично у шупљем стаблу или међу корењем обореног дрвета, а понекад и у густишу уз саму обалу. Дом пара северних водендроздова најчешће има плетени кров и мали отвор, кроз који птице улазе у своје скровиште. Гнездо је исплетено од гранчица, травки и борових иглица, а његова спољашњост је прекривена маховином, како би се што боље уклопило у околину. Да би птићима било удобно, птица ушушкава унутрашњост гнезда, облажући га длакама из крзна јелена, зечева и крава. После парења женка обично снесе четири бела јајета, ишарана браон и сивим пегама. На њима у наредних дванаест дана лежи сама. Када се нејаки птићи излегу, о њима брину оба родитеља, који им доносе храну у првих месец дана живота. После тог периода младунци северног водендрозда напуштају гнездо а веза између њихових родитеља престаје.

Кад стигне јесен, млади су довољно снажни да са својим рођацима полете на југ. Северни водендроздови селе се у неорганизованим јатима и лете ноћу, како би избегли успутне нападе птица грабљивица. Њихова омиљена станишта у јужним крајевима су густе и тамне мочваре над којима крошње мангрова праве густу хладовину.