Vragolan iz močvare

U gustišu močvara, pored bara i sporih potoka gnezdi se vragolasta ptičica tamnih očiju i ružičastih nožica koja neprestano maše repom - severni vodendrozd. Tople dane provodi na severu: od Aljaske do severnog dela SAD, a kad zahladni, seli se u toplije krajeve. Zimuje na Floridi i u Meksiku, a neka jata, u potrazi za ugodnijim uslovima za život, doleću i do Južne Amerike.
Ova ptica pevačica zanosnog glasa dugačka je svega dvanaestak centimetara i teška dvadesetak grama. Iako je mala, uporno brani svoju teritoriju. Mužjak tokom leta po ceo dan peva upozoravajući uljeze da mu ne smetaju, a zimi "viče" terajući nasrtljivce što dalje od svog gnezda. Ako ta taktika nije dovoljno uspešna, ratoborno jurne na nezvanog gosta i trči za njim sve dok ga ne otera.

Ove ptice nisu verne svojim partnerima. U proleće, kad jato doleti sa juga, mužjak zauzima teritoriju, ali mesto na kojem će biti gnezdo bira ženka, njegova izabranica, koja doleće nešto kasnije. Pre nego što se ptice spare, obavezan je ritual udvaranja. Mužjak se šepuri u krošnji kraj vode, uzdiže perje, maše krilima i peva, dok ženka kljuca na obali, tražeći insekte, gusenice, crviće, puževe i loveći ribe, ne obraćajući pažnju na njega. Kada mu ona odgovori piskom, dogovor je sklopljen i počinje svijanje gnezda.

Ženka plete gnezdo na skrovitom mestu - obično u šupljem stablu ili među korenjem oborenog drveta, a ponekad i u gustišu uz samu obalu. Dom para severnih vodendrozdova najčešće ima pleteni krov i mali otvor, kroz koji ptice ulaze u svoje skrovište. Gnezdo je ispleteno od grančica, travki i borovih iglica, a njegova spoljašnjost je prekrivena mahovinom, kako bi se što bolje uklopilo u okolinu. Da bi ptićima bilo udobno, ptica ušuškava unutrašnjost gnezda, oblažući ga dlakama iz krzna jelena, zečeva i krava. Posle parenja ženka obično snese četiri bela jajeta, išarana braon i sivim pegama. Na njima u narednih dvanaest dana leži sama. Kada se nejaki ptići izlegu, o njima brinu oba roditelja, koji im donose hranu u prvih mesec dana života. Posle tog perioda mladunci severnog vodendrozda napuštaju gnezdo a veza između njihovih roditelja prestaje.

Kad stigne jesen, mladi su dovoljno snažni da sa svojim rođacima polete na jug. Severni vodendrozdovi sele se u neorganizovanim jatima i lete noću, kako bi izbegli usputne napade ptica grabljivica. Njihova omiljena staništa u južnim krajevima su guste i tamne močvare nad kojima krošnje mangrova prave gustu hladovinu.