Злато стратешки штит од рата на Блиском истоку

Геополитичке тензије и инфлација подстичу глобалне инвеститоре да се окрећу злату као сигурном уточишту, али и као заштити од системских финансијских ризика, док централне банке широм света убрзано повећавају своје златне резерве. Прошле године купиле су 863 тоне, што је трећа година заредом да набављају више од 800 тона годишње. На цену злата утичу геополитички догађаји (ратови, санкције, кризе), макроекономски фактори (инфлација, каматне стопе, курс долара, привредни раст), понуда и потражња, као и трошкови производње.

Од 2000. до марта 2026. године цена злата порасла је са око 280 на више од 5.000 долара по унци, што представља раст од преко 1.700 одсто. Само у 2025. злато је оборило 53 рекорда и имало раст цене од 73 одсто. Према најновијим подацима из 2026. цена злата је достигла нове историјске рекорде услед нестабилности на тржишту, и историјски максимум од 5.597 долара по унци 29. јануара, до повратка изнад психолошке границе од 5.000 долара.

Према проценама појединих стручњака за злато, инвеститори се већ неколико година окрећу инвестиционом злату као сигурном уточишту у временима повећане глобалне неизвесности. Данас живимо у периоду с више геополитичких жаришта широм света, од рата између Русије и Украјине, преко политичких и економских тензија у Венецуели, па до нових геополитичких тема попут Гренланда, о којима говори амерички председник Доналд Трамп, а додатну забринутост изазива и ескалација сукоба око Ирана.

Док геополитичке тензије око Ирана и Ормуског мореуза расту, инвеститори широм света више не траже у злату само спас од инфлације, већ „стратешки штит против потпуног колапса финансијског система”. Водеће светске банке предвиђају вртоглаве цене, више од 6.000 долара по унци, а екстремни сценарији иду и до 10.000 долара.

Више од пет миленијума човечанство је очарано златом – непроменљивим металом који је украшавао храмове, крунисао цареве и био темељ монетарних система. Кроз векове, злато је функционисало као валута, украс, резерва и метафора – отелотворујући људску жељу за трајношћу у свету промена.

Економски гледано, трајна вредност злата почива на три особине – „оскудици, издржљивости и поверењу”. Глобално рударство додаје једва 1,5 одсто укупним надземним залихама сваке године – далеко спорије од раста новчане масе или дигиталне ликвидности. Свака унца злата икада ископана, око 210.000 тона, и даље постоји у неком облику, било као полуге, златници или накит. Ова физичка трајност неупоредива је с било којом финансијском имовином.

Културолошки гледано, злато остаје укорењено у друштвима далеко изван логике тржишта. У Индији се процењује да домаћинства поседују више од 25.000 тона злата – више од комбинованих резерви десет највећих централних банака у свету. Служи истовремено као украс, мираз и инструмент штедње. Куповина злата достиже врхунац током фестивала и венчања, вођена и „традицијом и економском разборитошћу”. У Кини је симболика злата подједнако трајна: представља „врлину, срећу и стабилност”. Током финансијских падова, мали инвеститори хрле да купују златно, бришући границу између емоција и инвестиција.

У политичкој економији 21. века, злато поново постаје стратешко. Како су западне санкције замрзнуле руске девизне резерве и „наоружале” доларски систем, земље попут Кине и Русије окренуле су се злату као геополитичком тампону. То је једина имовина која је ван контроле било које владе или мреже централних банака. Народна банка Кине, на пример, стално повећава своје залихе, које сада прелазе 2.300 тона. Резервна банка Индије, такође, проширила је своје резерве на скоро 800 тона.

Филозофски гледано, злато покреће дубља питања о томе шта подразумевамо под „вредношћу”. Економисти се дуго расправљају о томе да ли вредност произлази из „рада, корисности или перцепције”. Злато, иако ограничене корисности, захтева много рада за вађење и има огромну перципирану вредност. Његова привлачност опстаје управо зато што „помирује материјалне и метафизичке потребе”. Познати британски економиста Џон Мајнард Кејнс исмевао га је као „варварски остатак”, али чак ни он није могао да избрише његов психолошки утицај. Човечанство жуди за симболима стабилности, а злато, отпорно на пропадање, нуди ту илузију вечности.

Финансијске иновације – од токенизованог злата на блокчејну до платформи за трговање вођених вештачком интелигенцијом – могу редефинисати начин на који се злато поседује и размењује. Па ипак, испод ових технолошких иновација, суштина злата остаје непромењена. Његова цена наставиће да флуктуира, али његово значење неће.

Берзанска (спот) цена злата најчешћи је облик вредновања овог племенитог метала и означава цену за једну трој унцу (31,1035 грама) чистоће од 99,99 одсто (према старим ознакама злата од 24 карата). Ова цена се мења сваке секунде, а дистрибутери инвестиционог злата узимају је као основу за израчунавање цене кованица и полуга.

Процењује се да је дневни промет на глобалном тржишту злата око 200 милијарди долара, од чега 70 одсто отпада на лондонско ванберзанско тржиште, које је највећа берза злата на свету. Да би се осигурали стандарди квалитета полуга којима се тргује на овом тржишту, учесници су основали удружење под називом ЛБМА (London Bullion Market Association), које данас обухвата велику већину највећих рафинерија и ковница племенитих метала на свету. Цена злата састоји се заправо од две варијабле. ЛБМА свакодневно одређује цену „Лондонског фикса” – која се заснива на цени златног фјучерс уговора, док други део цене чини физичка размена полуга с тренутном испоруком.

Обим физичке размене веома је мали у поређењу с трговином која се одвија електронски, тако да фјучерси имају највећи утицај на спот цену злата. Приликом куповине златних полуга или кованица, купац заправо купује злато по цени на коју утиче и фјучерс тржиште, где класична понуда и потражња за златом немају одлучујући краткорочни утицај. Реална понуда и потражња утичу на дугорочне трендове овог племенитог метала, а краткорочна кретања зависе углавном од интересовања за куповину и продају фјучерс уговора и других финансијских деривата на злато, којима се тргује на берзама.

Племените метале треба сматрати дугорочном инвестицијом. Пракса је показала да периоди у којима је штедња у банци исплативија од поседовања инвестиционог злата не трају дуго. На дужи рок, свака папирна валута без златне подлоге губи вредност, а многе су потпуно пропале. Од некадашњих приближно око 800 папирних валута, мање од 200 преживело је до данас и свака од њих данас има много мању куповну моћ него што је имала пре неколико деценија.

Велике инвестиционе банке предвиђају знатан пораст цене злата до краја 2026. Главни фактори наведени у овим проценама су макроекономски трендови, од очекиваног смањења каматних стопа у САД и слабијег америчког долара, до интензивног гомилања злата од стране централних банака и повећаног интересовања инвеститора за сигурна уточишта усред глобалне неизвесности и повећаних геополитичких ризика.

Геополитички фактори, укључујући међународне тензије, сукобе и неизвесност у глобалној трговини, служе као додатни подстицаји за улагање у злато као „алат за диверзификацију”. Ови фактори често повећавају потражњу за племенитим металима, јер инвеститори настоје да смање потенцијалне губитке у случају неочекиваних тржишних шокова.

Колико су реалне прогнозе раста цене злата од око 6.000 долара за унцу у 2026. па и до 10.000 долара у наредних пет година, зависи од фактора који дугорочно утичу на тржиште злата. Међу најважнијима су геополитичка нестабилност, инфлација и монетарна политика великих централних банака. У тренутку када свет улази у период дуготрајнијих инфлаторних притисака и повећане глобалне неизвесности, злато поново јача своју улогу сигурног уточишта за капитал.

Цена злата расте као последица новог сукоба на Блиском истоку. Висока потражња и чињеница да цене злата расту брже, резултат су ситуације у којој велики институционални инвеститори све више препознају ризик држања долара и америчких државних обвезница, гледајући на злато као на стабилну алтернативу. Физичко злато је имовина без ризика и стабилна основа за финансијску и монетарну стабилност. Из тог разлога, није изненађујуће што системски важне инвестиционе банке попут Џеј-Пи Моргана, Голдман Сакса и Банке Америке предвиђају продубљивање глобалне нестабилности и ситуацију у којој ће цена злата порасти изнад 6.000 долара по унци у 2026, с напоменом да би екстремна потражња могла да погура цену ка 8.000 долара до 2027. године.

*Економиста, научни саветник