Успон израелских радикала

Израелци су спремни да својим гласовима следећег уторка изаберу још једну владу, после превременог окончања мандата садашње. По свему судећи, нови кабинет јеврејске државе биће опет коалициони, па једино преостаје да се види ко ће после пребројавања гласова са којим улогом уђи у послеизборно погађање.

Четири политичка табора су се издвојила од мноштва од укупно 43 партије које конкуришу за 120 посланичких места у Кнесету.

Главни актер и даље је десничарски Ликуд, предвођен Бенјамином Нетанијахуом. Њега прати центристичка Кадима коју предводи Ципи Ливни, на левици је Лабуристичка партија Ехуда Барака, а на крајњем десном крилу једна странка која је у изненађујућем успону – Израел је наш дом – коју предводи Авигдор Либерман.

У предизборним извештајима светске штампе, који ових дана долазе из Израела, овај политичар је у центру пажње, колико због растућег рејтинга, толико и због својих крајње радикалних и националистичких ставова који изазивају нелагоду у овом запаљивом региону.

Педесетогодишњи Либерман је имигрант из Молдавије, који је дуго био под полицијском присмотром због, како се наводи, сумњи „за прање новца и преваре“. Он би, према најновијим сондирањима, могао да добије довољан број гласова да постане важан коалициони партнер у будућој влади. То је потврдио и сам вођа Ликуда Нетанијаху, обећавши му „неко важно место у кабинету“.

Пажњу пре свега привлачи Либерманов веома тврд став према арапским грађанима у Израелу, који чине 20 одсто тамошњег становништва. Он од почетка политичке каријере заговара став обустављања било каквих преговора са Палестинцима укључујући и оне предвођене председником Махмудом Абасом које подржа америчка администрација. Одлучно је против принципа „земља за мир” (под чим се подразумева да Израел уступи извесне територије Палестинцима у замену за мировни споразум), а од арапских грађана тражи да потпишу лојалност јеврејској држави и служе обавезни војни рок. Он би, поврх свега, и да поново исцрта израелске границе тако што би се највећи део од 1,2 милиона арапских грађана пребацио под палестинску контролу, у замену за територију у Западној обали коју насељавају Јевреји.

(/slika2)Највише шанси за место премијера, како пише „Њујорк тајмс“, по свим анкетама има Нетанијаху. Не само због тога што је тронедељни рат у Гази расположење фрустриране јавности („да ли се са тим ратом отишло сувуше далеко”, односно „да рат у Гази није вођен до краја”) окренуо „удесно” већ и због чињенице да је питање националне безбедности поново у првом плану израелске политике. Ехо неуспелог споразума из Кејмп Дејвида 2000. године и талас палестинских самоубилачких бомбаша који је потом уследио биће још један језичак на ваги код коначног опредељивања бирача.

Нетанијаху би, ако победи (има обезбеђених 26 мандата), направио владу националног јединства. Он је себе у кампањи рекламирао као „шампиона (националне) безбедности“ али и као „доброг домаћина у економији”, другој по реду теми која највише заокупља израелску јавност.

О миру са Палестинцима у целој изборној трци, привремено утихнулој за време рата у Гази, највише је говорила Ципи Ливни. Корак иза Нетанијахуа, по свим истраживањима, Ливнијева, чија партија Кадима држи 29 места у Кнесету, такође гаји тврд став према Хамасу, али је упорни заговорник „наставка преговора са Палестинцима о решењу две државе”.

„Било која израелска влада која пропусти ту шансу“, каже она тим поводом, „врло брзо ће доћи у сукоб са новом америчком администрацијом”.

Пут ка наклоности бирача, упорно али видно посустало, крчи и актуелни министар одбране Ехуд Барак, којем многи радије желе да остане на том месту него да се смести у фотељу премијера. На челу партије која се традиционално залаже за мир са суседима и која има 18 представника у Кнесету (рачуна се да би у новој подели могли да имају сигурних 13), Барак би можда сада и зажмурио на једно око па ушао у савез са Либерманом да се не суочава са жестоким отпором колега.

Оно што је сасвим сигурно то је да ниједна странка неће моћи сама да формира владу. А да би се обезбедила већина у Кнесету, збир гласова мора да буде најмање 61. Тај број је такође потребан кад се гласа о поверењу влади и опозиву премијера, па Ципи Ливни већ сада тражи да нови састав Кнесета озбиљно прочешља неке делове постојећег, пропорционалног, изборног система.

Мирјана Аксентијевић