Станић: Државне мере успешно ублажиле кризу

Бојан Станић из Привредне коморе Србије (ПКС) оценио је данас да су државне мере за ублажавање енергетске кризе, чији је кључни циљ контрола цена и стабилно снабдевање, за сада остварене.

"Смањење акциза омогућило је да не дође до наглог скока цена горива, као што се десило у многим земљама Европске уније. Код нас је раст био благ и подношљив у односу на глобалне околности“, рекао је Станић за Радио Београд. Како каже, држава већ годинама утиче на цену горива кроз механизам недељног одређивања максималних цена, што се у актуелној кризи показало као важан инструмент стабилизације. Према његовим речима, додатну сигурност обезбеђују стабилне резерве и функционисање домаће прераде нафте.

"Нафта улази у земљу, прерађује се у рафинерији у Панчеву и део домаће понуде омогућава утицај на малопродајно тржиште", истакао је Станић. Он наводи да се очекује и потписивање краткорочног споразума о снабдевању гасом по повољнијим ценама, што би додатно растеретило привреду и грађане. Иако тренутне мере дају резултате, остаје питање колико дуго ће држава моћи да амортизује спољне шокове.

"Постоји простор за додатне интервенције - даље смањење акциза, евентуалне корекције ПДВ-а или циљане субвенције за најугроженије секторе", навео је Станић. Додаје да не искључује ни могућност ребаланса буџета уколико криза потраје.

"У случају продужене кризе, дефицит би могао да порасте са планираних око 3 одсто на 3,5 или 4 одсто БДП-а, али то не би било неуобичајено имајући у виду спољне околности", рекао је Станић. Према речима Станића, за значајнији скок цена, на пример на 120 или 130 долара, потребна је озбиљна ескалација сукоба.

"Без тога, такав сценарио је мање вероватан", оцењује Станић. Ипак, упозорава да и без додатне ескалације високе цене енергената могу потрајати због оштећене инфраструктуре и неизвесности на тржишту. Раст цена енергената већ утиче на инфлацију кроз повећање трошкова производње и транспорта.

"Постоји реална претња новог инфлаторног таласа, иако вероватно слабијег него претходних година", рекао је Станић. Додаје да би централне банке у том случају задржале или додатно повећале каматне стопе, што би утицало на скупље задуживање за привреду и грађане. Посебан фокус мера је на заштити најугроженијих слојева становништва.

"Контрола цена је кључна јер највећи део грађана има ограничене приходе и највише осећа инфлацију", нагласио је Станић. Подсећа и на ограничење цена горива за пољопривреднике, што треба да олакша сетву и очува домаћу производњу хране. Упркос изазовима, Станић оцењује да је српска економија тренутно стабилна.

"Макроекономски показатељи су позитивни, очекује се раст БДП-а од око 3,5 одсто, инфлација је под контролом, а извоз услуга расте", рекао је Станић. Упозорава да ће даљи ток у великој мери зависити од међународних околности.

"На ризике споља не можемо да утичемо, али можемо да им се прилагођавамо. То је суштина економске политике у оваквим кризама", закључио је Станић.