Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Припреме за сетву све убрзаније

Цена азотног ђубрива вештачки подигнута

Србија има довољне количине и за пролећну и за јесењу сетву. Поскупљење није оправдано јер је оно увезено пре почетка кризе, изјавио је министар пољопривреде Драган Гламочић
Цена азотног ђубрива вештачки подигнута
Фото Пиксабеј

Припреме на њивама ових дана се убрзавају, а у наредним данима очекује се интензивирање пролећне сетве у Србији. У току је садња кромпира, лука, шаргарепе, док за десетак дана полако почиње и за све друге културе. Док се у свету продубљују проблеми са недостатком ђубрива, због отежаног снабдевања услед ратних сукоба, домаћи пољопривредници, како је поручио министар пољопривреде Драган Гламочић, не треба да брину.

– За разлику од других држава и окружења, заиста смо стабилни што се тиче снабдевања горивом, свим сировинама и ђубривом. Почели смо исплату подстицаја за сетву, а пољопривредницима је на располагању и најповољнија кредитна подршка. Рецимо, у случају набавке ђубрива подстицаји су са нула одсто камате – навео је Гламочић у изјави за РТС. Према његовим речима, Србија је у повољној позицији и када је реч о ђубриву и храни.

– Србија је највећи произвођач фосфорне киселине, моноамонијум-фосфата у Европи. И нема бриге што се тиче НПК ђубрива које се највише користи – ми смо обезбеђени и за пролећну и за јесењу сетву. Кажем јесењу, јер никад се не зна колико ће ово потрајати. За пролећну имамо довољно азотних ђубрива. Остаје нам само нешто бриге око азотних ђубрива до јесени, али до тада још има времена – рекао је Гламочић.

Азотна ђубрива користе се за исхрану биљака азотом, што је кључно за убрзање раста, повећање зелене масе (листова и стабљика) и већи принос, посебно код ратарских култура попут кукуруза и пшенице.

Због ратних дешавања и немогућности држава Персијског залива да испоручују робу, као и огромног раста цена гаса, уреа која је најконцентрованије азотно ђубриво на светском тржишту нагло је поскупела још почетком марта. И то за 30 одсто: са 490 долара по тони на 650.

Саговорник „ Политике” добро упућен у дешавања на тржишту још тада је рекао да су наши увозници на време набавили довољне количине азотних ђубрива и да апсолутно не постоји економски разлог за поскупљење у Србији. Иначе, потрошња азотних ђубрива у последњих десет година у нашој земљи креће се од 400.000 до 550.000 тона. Око 95 одсто урее на тржишту долази из Русије.

Иако несташице азотних ђубрива дефинитивно нема, евидентно је ипак да су домаћи продавци искористили прилику да у таласу поскупљења вештачки подигну и цену ђубрива.

Анализа нашег листа, заснована на званичним подацима Продуктне берзе из Новог Сада, показује да су се на тржишту ђубрива дешавале највеће промене. Тако је уреа (пакована у такозване џамбо вреће) уочи почетка кризе коштала 49,22 динара по килограму, односно 418 евра по тони без ПДВ-а. Да би од 28. фебруара, када је почео америчко-израелски напад на Иран, до прошлог петка – 20. марта, та цена догурала до 54,18 динара по килограму или 460 евра по тони. Иако је и ова виша цена значајно мања него на европском тржишту, где се креће од 550 до 616 евра по тони, ни ово поскупљење на домаћем тржишту није безначајно, посебно за мале произвођаче који ђубриво нису набавили на време.

Свака промена цена нагоре на тржишту минералних ђубрива доноси веће трошкове ратарима јер ђубриво учествује са 25 до 30 процената у производној цени житарица.

Гламочић је јуче такође упозорио да повећања цена азотних ђубрива нису била оправдана, јер је оно увезено пре почетка кризе.

– Када је реч о НПК ђубриву, ми га производимо, мада га и увозимо наравно, пошто се НПК ђубриво из Србије извози у преко 80 земаља, и једно је од најквалитетнијих – рекао је министар пољопривреде. НПК ђубрива садрже три основна макроелемента неопходна за раст и развој биљака: азот, фосфор и калијум. Домаће тржиште у овом тренутку добро је снабдевено јер су, према нашим сазнањима, сировине за производњу НПК много раније набављене у довољним количинама. Ни у том смислу пролећна сетва ни на који начин није угрожена.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.